Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

В .-Х. источник

Стр. 393

нас тијем учи уздржању и умјерености; | т. ј. кад нас ко год прими као странце у кућу своју, да не иштемо скупоцијенијех и лијепијех јелп, него да се задовол >имо онијема, која нам се донесу за јело, па ако и не би била такова, каква би ми шћели. Тако св. оци, као: Ампросије, Теофилакт и други, тумаче. И није сумшиво, да Господ говори само о тијем јелима, која се у различна времена и на различнијем мјестима једу. Не говоридакле ојелу, у коме другоме смислу, као о месу свињећем у оно вријеме, кад постојаше закон Мојспјев. . . . Тијем начином говори и св. апостол Павле: „Све, што се купује на месарници, једите, и т. д." А он исти каже на другоме мјесту, да треба испуњавати заповнјести сабора Јеруснлимскога, кад вели, да се ваља чувати од удавл>енога, п од крви, и од идолопоклоничкпјех жртава. За то заповиједаше, да ко не купује на месарници крв, која се продаје. нити удавл.ено идолопоклопичесо мес >. . . . А у посланици Римљанима говори: „Добро је не јести меса, и не пити вина, и оно не чинити, на што св твој брат спотиче, или одашта гори постаје или слаби (XIV. 21.). Он много више жељаше, да се пост, који је установљен црквом, чува, којега ако ко не чува, он не само да чпнп саблазан браћи, него се тијем показује неуздржљивпјем и непослушнијем. Спотицање треће. Св. ап. Павле, пишући посланпцу Колошанима, говори: „Ако дакле умријесте с Христом стихијама свијета, за што се као живећи у свијету препирете: Не дохвати се, не окуси, не опипај; које је све на погибао ономе, који чпнп по заповијестима и наукама људскијем ?" (И, 20.).

Исправљање онијех, који се спотичу. Св. ап. Павле не говори о законима црквенијем, као што би се могло разумијевати из горњијех његовијех ријечи, него о старозавјетннјем обредима Левит^. Тако ове ријечи: „Не дотакни се, нити окуси, ни опипај", — тумачи св. Златоуст са осталнјем овако: „Не дотакни се, т. ј. трупа умрлог човјека, и мјеста, на коме је жена немоћна сједила мјесец дана; нити окуси, т. ј. свињског пли зечијег меса, и т. д., јер је то све забрањено у књизи ЈГевита. А ово се лахко може разумјети из шљедећијех ријечи ап. Павла: „Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, које је све било сјен од онога, што ће доћи" (књ. II. 16.). Овђе дакле видите, противници, да се све ово односи на закон Мојсијев. Противннци наваљују, говорећи: све ово, о чему рекосмо у тумачењу, установљено је божијим законом у књизи Левита. А Папао говори о заповиједима и наукама људскијем. Али св. Златоуст у седмој бесједи Колошанима говори овако: „Ап. Павле говори по заповијестпма и наукама људскијем, јер и закон Левитскп у новом завјету друго је учење људско пошље времена". Вјероватно је, да ап. нзобличава оне, који забрањиваху нека јела, као иечиста по својој природи, и говораху: Не дотакни се нити окуси ппти опппај, да се не оскврњавиш. А ово је далеко од учења наше св. иравославне цркве, која прпзнаје, да је добро све, што је Бог саздао. А што се тиче јела, која у извјесно вријеме забрањује јести, не вели, да су она ради тога погана, нити то осу 1јује, него осуђује нечистоћу неваљалијех жеља и дјела.