Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 426

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

„Прелазећи понаоеоб на споменута четири законска предлога, за дужност своју сматрамо, на њих у највећој учтивости слиједеће примјетити: „I. Што се цивилпих матица тпче, не можемо опорећи, да држава нема права, да за своје потребе — своје нарочите матице води. Једино је, чега се ми са црквеног гледишта у том погледу бојимо то, да ће код нашега народа, који је нашшнут да матрикуларне исправе искључиво од црквених органа добнја, ако се овај законски предлог усвоји — уједно и углед црквених органа, а можда и углед самог црквеног чнподјејства осјетљиво и тим више пасти, што се у предлогу изрично габрањује, да свештеник за водиоца нових матица изабран бити смпје, што на свештенство свакако сјенку непоузданости и неповјерљивости баца; а свештенство које је од вајкада свако захтјевање државних власти у том погледу тачно а безплатно испуњавало, то никако заслужило није. „ГГоредтога је ради уклоњења сваке сумње о коректном поступању водиоца цивилних матрикула, преко нужно, да исти изрично обвезани буду, име крштеног, вјенчаног и пр., у оригинал ном језику а не у преводу, увести, а исто тако и изводе издавати морају. „II. У иогледу рецеиције Мојсијеве вјере. „Пошто је црква наша према свима вјероисповјестима, које њене установе не дирају, потпуно толерантна, то ми противу саме рецепције те ништа немамо, али морамо одлучно бити противни оном одређењу у овом предмету, да наш Хрпшћанин у Мојсијеву вјеру прећи може: јер но догматичном учењу наше цркве, крштење је света и неизгладива (шДеШлКз) тајна ; те тако Хришћанин у ма коју нехришћанску вјеру никада прећи не може. „Ш. Слободио вршење религије. „Овај је законски предлог врло опасан за све цркве, јер неогранптена слобода стварања нових црквених удружења даће повода, да се данашње, због религиозних, политичких и народно^них питања, и сада већ више но што је добро, поцијепано друштво, још више раскомада, а постојеће цркве поетепено тако се ослабе, да на погаљетку животну своју снагу изгубити морају. Како у нашој отаџбини сваки грађанин и сада већ ужива личну слободу вјероисповијести, то се не може рећи ? да је предлог овај постулат

данашњих прилика и да га је било ма која црква и народност, захтјевала, „Ми држимо, да ће овај предлог, ако законом постане еамо хаос и немир на све стране проузроковати. а неће никоме ни најмање користи донијети. „IV. Грађанаси брак. „Противу овога предлога, јер он у догматично учење наше цркве најдубље засијеца, шта више учење то у том дјелу хоће да поруши морамо најодлучније глас свој подпћи. „По учењу наше цркве, брак је света тајна, и као такова она — као и цијело духовно судство, и сви одношаји који с тајном том у свези стоје — спада у искључиви дјелокруг цркве. „Ово је становиште за нас безусловно мјеродавно и обвезно, и ми га по томе, а да се своје вјере не одречемо, никада напустити не смијемо. „Истина са више страна већ је речено да овај законски предлог, пошто никоме не брани, да се и у цркви ритуално вјенча, у црквени дјелокруг не дира. Но то, бар за нашу цркву, никако не етоји; јср ритуални и цивилни брак код нас су, као и код свију вјероисиовијести, код којих је брак света тајна, противности, које ее међусобио искључују, и то у тој мјери. да црква сваку свезу, која није у пркви по ритуалном пропису склопљена, не сматра за брак, него за конкубинат. „Осим реченог, за све наше вјерне важећег правила има код нас још једна особина, коју овај законски предлог у обзир узео није. Код нас је парохијско свештенство, изузимајући ванредне, врло ријетке случајеве, брачно и сваки кандидат мора се прије рукоположења вјенчати. Кад би дакле грађански брак за сваког без разлике обавезним зоконом постао, онда би наш свештенички кандидат прнморан да се цивилно вјенча, дошао у опрјеку са науком своје вјере, коју је у првом реду он — као будући свештеник — позвап у чистоти њеној хранити ивјерне у њој настављати. и но томе дошао би у опрјеку са својом вјерском савјеети и душевним миром; а с друге стране не један од свештеничких кандидата дошао би у искушење, да на супрот законима црквеним о браку и брачним препонама ступи у цивилни брак са таковим женским лицем, са којим по црквеном закону у брак ступити неби могаоЈ н тиме би се дисквалификовао