Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 476

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

то одговарамо: Христос, што не рече рпјечју, рекао је т. ј. показао је дјелом и прпмјером. Јер пегда дјело и примјер начелника (учнтеља) чпњаше већу корист, него учење рнјечнма. А игто не рече Хрнстос ријечЈу да подражавамо Његовом посту, као шго је рекао да подражавамо Његовој кротости н смиреностп, доказује разлогом св. Златоуст, кад вели: ... „пост без смнрености не чини ннкакве корнсти, а смпреност без поста чпни много 1 '. Противници нападају, говорећи: ако је наша четрдесетница погиљедованије Хрнсту, ради чега не постисмо у оно нсто вријеме, кад је и он (Господ) постио. Али одговарамо: св. православна црква установнла је да постпмо послије Господа а не с Њпме, а то за то, да покаже тпјем, да шљедује стопама свога женпка, Христа Господа. А пошто је Господ постио од 6. јануара до 14. фебруара, ми смо дужни особнто у то вријеме, — кад је Он и страдао — свагда много постити. Спотицање треће. ГГротивнпцп, позпвајући се на исторпју Созомена (књ. I. гл. XI.), доказују, да је св. Спнридон допио меса за јело некоме странцу — путнику у дапе св. четрдесетнице. Псирављање онијех, који се смотичу. За што, протпшшцп, ућутасге а да пе споменете у тој истој нсторпјп о испоснпчком животу св. Спнридона, ђе се говорн, да је оп по обичају постио многе дане — ништа не једућп ? ! И ради тога, св. старац (Спиридоп), ие имајући шта друго: ин хљеба, ни другога каква јела, осим само слаиа меса, које се на много времена чуваше, — дао је странцу, који се ушљед трудног путовања јако уморио бпо, — да једе, из љубавп према страицима а у крајњој нужди; и с обзиром па св. Лпсмо, које каже, ђа се и закон мијења

по нужди , и да је примање странаца с вољом угодна жртва Богу. Поред овога умучасте и онамо, ђе Созомен пише, да је св. Спирндон, прије него што је поднио оно јело путнпку, мросио од Бога оироштење. Каква би пак нужда била молитп за опроштење, када закон не би забрањивао овакова јела у вријеме четрдесетнице ? Напошљетку пак у истој исторнји стоји наиисано још и то, да онај путник ннје хтио да једе мееа, говорећп, да је он Хршнћанин. За то се пемојте чудити, противници, када говорпмо да ви нијесте Хриш&ани; јер у дане св. четрдесетнице једете месо и остала мрсна јела док не будете снти, без икакве бојазни. Глава пета. Спотицања о камен њиховог ништавога мудровања. Спотицање прво. Ако су јармом пошћења обремењепи Хришћани, то гдје је хришћапска слобода, о којој св. ап. Павао много говорн: „Гдје је дух Господњн, оп^е је слобода" (И. Корнн. Ш. 17); „Купљени сте скупо, не будмте робови људима" (II. Кор. УП. 23); „Стојте у слободи, којом вас Христос ослободи, п не дајте се опет у јарам ропства ухватити" (Галат. У. 1); „нпјесте под законом него под благодаћу" (Рим. VI. 16.); „праведнпку закон није остављен, него безаконицима и иепокоривим" (I. Тимот. I. 9). Лсирављање онијсх, који се сиотичу. Докле вп, протнвпици, пећете престати досађивати нам са јеванђеоском слободом и покровом њезинијем, као што Адам покрпваше лншћем своју голотнњу ? Јер ђе год вам ми на осиову св. Пнсма предлажемо да носите бреме (иго) Хрпстово, ви под изговором јеван^еоске сло-