Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 475

установљују је, јер је она јонг прије њих била устаноплзена од Исуса Христа, односно од спетих апостола (Види саборска правила: I. ник. саб. 5. правило; 29., 52. и 56. прав. VI. васел.. (III. констант.] саб.; помјеснијех сабора: гангрског 18. пран. и 44., 48., 49., 51. прав. лаоднх.). А и другн св. оци по прнмјерил1а васељепскијсх п помјеснијех сабора учпше о посту св. четрдесетнице и сами постећи, показаше иам најбо.ви примјер п важност самога поста. 0 свпјем овпјем писали смо у првоме днјелу овога догмата у рпздјелу првом, глави 1., 2. и 3. Спотицање друго. Хрнстов пост од четрдесет дана не може бпти примјер п почетак наше четрдесетнице; јер Христос није постпо ради тога, да нама покаже примјер пошћења. Јер кад би Христос хтио да ми ГБему пошљедујемо у посту, то би Ои, занста, постио сваке године по четрдесст даиа, као што и ми постимо. Итрављањв оиијех, који се сиотичу. Христос је бпо само једпом јавно искушаван од ђавола, па радп тога је Ои само једну четрдесетнпцу н постио, дапајући нам тијем углед, да се и ми постом иаоружамо иротив ^аволскијехискушења. Почем ми пак сваке годпнс морамо водити рат са искуситељем нашим (ђаволом), за то иал! је неопходно нужпо, да и постпмо еваке годиие четрдесетппцу. ТГротивници говоре: ако наша четрдесетница има спој почетак од Христове четрдесетннце, то онда не смнјемо нн мн ништа јести ии пити за то цпјело вријеме, као што ннје ни Он (Христос) кад је иостио нншта јео нн пио. Мн пак на то њпхово, тобоже логичко, закључивање одговарамо шљедеће: „лш шледујемо Христу онолшсо, колико можемо,

као ученици учнтељу, као слуге гостдару, као људи Богу, не јвднакијем пачином, јер се тама са свјетлогиЛу у створење са Творцем — изједначити пе може; пего ополако, колико може немоЛ наше ирироде. Противпицч говоре опет; акојеМојспје п постио 40 дана, опет за то нпје установљепа четрдесетнцца у старом завјету због подражавања Мојснју; дакле ни у новом завјету не може бити четрдесетнпца ради подражавања. И на то одговарамо: „пе може бити Мојсије раван Хрисшу нити синагога цркви. II Христос је достојнији да му иошљедујемо, иего што бјеше Мојсије; и црква да има вишсга пијетста и старања да иодр>ажава самомв Госшду, него гито требашс синагога да ио дражава слузи Госиодњем. Оснм тога пе налазнмо нпгђе у св. Писму, да је Мојсије служио Јеврејпма за углед, а — напротнв Христос говори о себи: „Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините, као што ја вама учиних" (Јов. XIII. 15). А св. ап. Петар говори: „Хрнстос пострада за иас, и нама остави углед да ндемо Његовпјем трагом (I. Нетр. II. 21). Тако исто говори и ап. Павао у послапицн својој Ефесцима, кад каже: „Угледајте се дакле на Бога, као л.убазна дјеца, п живите у љубави, као што је п Христос љубио вас" (V. 1 2). У посланици пак Кориићапнма говори: „Угледајте се на меие, као н ја на Христа" (I. Кор. XI. 1). Јеврејпма пише: „ С трпљењем да трчпмо у битку која иам је одређена, гледајућн на началника с:јере и савршител.а Исуса" (ХП. 1). Противннци говоре даљс: Христос је рекао учепицнма, паучнте се од мене, јер сам кротак н смнреи срцем, а није рекао: научите се од лене, јер сам ја постио 40 дана и 40 ноћи. Али ми и на