Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

БО.-Х. ИСТЧНИК

Стр. 47

ишао улицом и свирао! Но кад ме старија брака и сестре запиташе, кодико сам платио свиралу, и кад им ја казах, они се стадоше смијати говорећп, да сам за тај новац могао купити четири таке свирале. Онда сам тек увидио, каку сам лудорију починио, и би ми тешко око срца. Но ту свиралу послао ми је Господ да се опаметим. Од тога доба, кад би се нашло у мом џепу који новчнћ и кад сам хтпо што куппти, увијек сам помншљао: да не купим опет скупу свиралу и да не изгубим новца из џепа. Кад год бп видпо, да неко сједи без посла и дангуби, увијек би помислно, како је он глуп ! Он је купио скупу свиралу. Кад ми мој пријатељ једне недјеље рече: „Венијамине, хајдемо да се ирошетамо, да попијемо по једиу чашу ракије", ја сам у себи помислио: „ево, ово је — онај дјечко, од кога сам купио скиралу, и мјесто да одем с н.им, а ја одох да слушам нроповијед, а послије читах св. Писмо, а новци моји остадоше у пс-пу, сачува ми се чест и здравље. Ракију и свако пиће сматрао сам ја за свиралу у рукама глупога дјечака, врло скупо плаћену за њезин неугодни глас. И оне, који пмају мало новаца а љубе раскошност, купују скупо одијело и много троше на јело и ииће, ја сам н то тако поштовао као и дјечака са свпралом. Впђао сам ја и такове, којп су се забављали и трошили силне новце на бучне забаве, а касније проћеравши све, пали у спротпњу. А за што? За то што су много времена и средства потрошилп на свирале. И мени дође у главу ова нстинита пословица: ,,ко купује што му не треба, продаваЛе и опо гито му треба И заиста, често сам видио, да су људп, који су били некад богати, морали продавати пошљедњу посуду, одјећу, постељу п све, да купе хљеба. Тако п ти,

пријатељу мој, сјети се увпјек моје свирале: не куиуј непотребнпх и излишних ствари, не губн узалуд ни једног часа, употребљуј једноставну, здраву храну, ппј најбоље, самнјем Господом дано теби ппће, — чпсту воду. А када те когод стане наговарати, да живиш друкчије, не слушај га и не иди трагом његовијем, гдје свирају скупе свнрале. Особнто ћеш по градовпма пматп прнлику често срести многе људе, којп узалуд троше врнјеме ц жикот по крчмама и каванама, пијанчујући до крајности. Помисли онда, како су безумни! За своје новце купују себи гријех и срамоту! Ако имају доста новаца, — не би ли боље било да употрјебе тај новац на добро дјело: — да помогну сиромаху, да га заодјену, наране, п спреме сироту, да жртвују на школу, на књигу ? Ето колнко би се добра могло учинити, а они свирају у скупу свиралу!.. Ти не заборави, да труд доносп новац, а новац опет рађа новац. Јеси лн ти поштенпјем трудом и радом стекао мало илавнице, повећаћеш ју све вшпе и вшне. Поштепа зарада води поштењу и разумну животу, а расппност — к несрећи, подлости, пријевари, стиду и погпбељи. Нигда не говори ни једне неискрепе и невјерне рпјечи, већ увпјек — једпу свету истину. Јеси ли дао рпјеч, она нека је света, јер ју нарушптп немаш права; рнјеч твоја треба да је увијек поштена и впјерна, н људи ће те иоштовати и добро ће ти бити". ,,Ја сам пропутовао пола свпјета, видио сам разумне у срећи, а будале са свиралама, како сједе без хљеба. Међу тијем, не састојп се срећа у самом богатству, не у хриама новаца, већ у срцу човјечјем. Боље је спастн онога, који је невин пао у несрећу, убрисати сузе удо-