Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

л исцјељење недуга, и ако не напомиње јасно о мазању уљем освећенијем, о којему се доста говорило раније у молитвама, пошто је ова молитва као закључак ранијим" („ Новла Скрмжллк" ч. IV г .1. XIV.. § 7.). „Молитва се ова назива закључном у тајни јелеосвећења, но због њене велике вриједности и правог значења, потребно је, да се вазда, кад се она чита, врши и помазивање, јер, ако се ово не вршн заједно с овом молитвом, но прије или послије ове, то у таком случају, вели Могила, свештеник гријеши смртно, и тајна се не свршује" (Треб. Могиле, о јелеосвећењу, стр. 446.). 12. По уставу црквеном та]на се јелеосвећења мозке свршивати и у цркви и у дому : гдје је када угодније, према стању болесниковом, над којим се врши ова тајна. Према томе, болесници, који су тешко обољели, и којима је немогуће кретати се с мјеста, примају јелеосвећење у својијем домовима. Они пак болесници, који могу ићи ногама, по жељи својој, могу доћи или се довести у цркву, „да би (како вели „Нокдж Скрмж.!лк ") на светом мјесту прибавили мир души и чудесним дјелањем новратили здравље тијелу" (ч. IV., гл. XIV., § 3.). Само се по себи разумије, да дом, гдје се има свршивати јелеосвећење, треба да је што је могуће чистији и уреднији. а болесник да је обучен бар у чистом одијелу, као што захтијева достојанство саме тајне. Ш. 0 свршавању тајне јелеосве-Иења по правилу црквеном. 13. По уставу за свршавање тајне јелеосвећења пмају се претходно припремити потребне ствари и сасуди у овом поретку : прво, постави се столић или софра и на њој здјела са пшеницом или брашном, а поврх ове сасуд са уљем; на пшеницу се намјести седам тако званијех стручића 1 ) босиока умотанијех памуком за мазање болесника, а на столић или софру осим тога намјести се Јеванђеље и св. крст (Треб. П. Могиле). А принесе се и вино, које је потребно ради мијешања са уљем. У случају пак, кад нема пшенице, могу се уиотријебити и друга хљебна зрна, а стручак босиока за мазање може се увити и чистом кудјељом. Осим тога П. Могила у својему требнику заповиједа, да се за отирање по') Стручића се обинно узима према броју свештеника, који врше ову тајну. Број седам је узет овдје по правплу колико треба да је свештеника за свршавање ове тајне. Превод.

мазаних св. јелејом дијелова тијела болесникова, приуготови тако исто и седам малих (или и мање, према броју свештеника) клупчића или свежњића памука или вате. А др би свештенику било лакше помазивати болесника, исти Могила савјетује свештеницима, да употребљују два сасуда, један за освећење јелеја у опште, а други мањи, у који.се одлије мало из овог већег, колико је потребно за помазивање болесника (Треб. Могиле, стр. 446—447). Само се по себи разумије, да овај савјет није обвезан. 14. И древни обичај и позитивна прав^ла православне цркве наређују, да се уз тајну јелеосвећења врше над болесником и друге двије тајне, а на име п жајање и причешће. При овом јелеопомазању треба да претходи исповијед и причешће, т. ј. болесник, који жели, да прими јелеосвећење треба претходно да исповиједи гријехе евоје пред свештеником, и да добије од њега разрцјешење, за тим да прими тајну јелеопомазања, а напокон овога да се удостоји причешћа св. тијела и крви Господње. Приликом овом, причешћивање болесниково треба да се врши у свему онако, како се то чини у другијем случајевима, по проппсу, који је изложен у Требнику : Чинт* зд причдцжп еолкнм^-к. 15. Свештеници, који учествују у свршавању тајне јелеосвећења треба да пазе, да у исто вријеме, кад први свештеник чита молитву освећења јелеја (Господи, милостига и иЈ ,едротами) и они сви читају исту молитву заједнички, само тихо; за то треба сваки од њпх да има своју књигу, да се не би у недостатку књига правио неред и поједнни стјешњавали. 16. Да би свештеници могли по пропису говоритп молитву: „Отч; ( еаткж крлч^". . . . а у исто вријеме помазивати болесника, потребно је да без нзговора науче сву ову молитву на памет; јер је по врло умјесној примједби Петра Могиле „тешко, па и неудобно и књигу у руци држати, и у њу гледати, а у исто вријеме помазивати". Приликом овом савјетује исти архипастир, светеник не треба да почиње помазивање болесника у исто вријеме, кад почне да чита ову молитву, већ кад дође до ријечи: „игц-блн полшзднн.и^к (н.и-к рЛЕЛ ТКО!ГО (И/ИАјЈЖ-к) ОТ-К ОЕД^ЖДШ^А (ГШ Д&1ШКНК1А И т-кл!гнк[А кол^зни"... треба прво да помаже чело, а за тим остале дијелове, алп да не хита са завршивањем молитве, тако, да кад сврши с читањем молитве, у исто вријеме да сврши дјело и