Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 113

ла/р. које бугарска правосдавна црква прославља као своје пародне сведе и њихову успомену светкује 27. јула. Св. Тшрило и Методије бијаху први учитељи и просвјетитељи Славена. Али су доста важну улогу у просвјећивању Славена хришћанством играла и ова петорици њиховнјех ученика, а и небројени други, којих нам имена нијесу позната. Они бијаху не само ревнн помоћници н еатрудници ев. браће у дјелу просвјећивања Славена, него онн н послије смрти њихове, као што ћемо доцније чути, наставнше и продужише рад њихов, нроповиједајућн ршеч Божју, у духу православном међу Славеннма. У овом чланку изложено ће бмти све, што се зна о животу и благословеном раду „Светих Седмочисленика" у шнрењу Хришћанства и просвјећењу Славена, * ■аг # I. Св. Ћирило и Методије. Света браћа, Ћирило и Методије, родили еу се у граду Солуну, у данашњој Маћедонији. Та провинција припадала је тада византијској империји, но она бијаше насељена готово самијем Славенпма, који су амо дошли од Дунава и Балканеких гора, па су и св. браћа врло добро знади славенеки језик. Они су се родили од знатнијех н имућнијех родитеља, који су стајали у сродетву с царским двором. Отац им се звао Лав, а мати, по предању, Марија, Отац им је тада врншо важну државну службу : он бијаше помоћником главнога вође и начелника цијеле војске у византијској импернјн. Од седморице његовијех синова најстарији бијаше Методије, а најмлађи Константин, ирозванн филозофом, који се родио 827. године, н који је на скоро пред своју смрт добно у монаштву име Ћнрило. Тако, знаменитос 01 , богаство, сроство' с двором и дружење њихова оца с првим људима у држави — отвори дјеци његовој приступ у внше кругове п обећа им впсоке почасти у царском двору. Па наравно, да све свјетске сабдазни бијаху откривене пред њима и ставл,аху нх исте у разна пскушења. Но васпнтање, које је св. браћи дао отац, н унутрашњи

глас њихове бдагочастиво-васпитане душе, говораху нм о другим, много вншим цијељима, човјечпјег жнвота. Методије је најпрпје своје младе годнне посветио на службу цару и отаџбини, и достао је, као и отац му, високе частн. А касније, прије но што ће отићн у манастир, ностаде начелником области, која је била насељена Славенима : овдје му се пружила прилика да добро упозна Сдавене и њихов језик, да сиозна и проникне у њихов жнвот, те тако поновп и нонуни оно знање, које је о њима дотле имао. Све је то њему до пошљетка бидо од користи, кад је међу њих дошао као пропоиједнпк и учитељ ријечи Божје. Но свјетски живот и човјечпја сдава нијесу нривдачиде Методија; његова душа тежида је за другим узвишеиим подвизима и дједима. Он оставља сујетни свијет, и ни најмање не жали за својим високим почастима, н повлачи се у иночку обитељ, која бијаше на гори Олимпу. Удаљеп од свијета и шума твегова. овдје се он — у сред прекрасне и величанствене природе — сасвим предаје најстрожијем монашком животу, и са дубоком вјером и свшм жаром срца свога, моли се за спасење грјешнога свијета и стара се, да н сам постигне внсоку чиетоту душевну. Он испуњава објет послушности, непрестано је у бдјењу и молитви, долази на сваку сдужбу Бож}у, пази пост и духовну трезвеност, чисти душу нлачем и сузама, и не даје себи покоја ни дању ни ноћу. Сви се дивише сиди његове молитве и строгости његоиа живота! Млађи брат Методијев, Ћирнло, живио је до 14. године у Солуну, у кући својијех родитеља. Већ од дјетињства смирен и кротак овај дјечак. показаоје необичан ум, милостиво срце, озбил>ан поредак мисли п врлЈ велику љубопитљпвост. Да бн утолио својуг жеђу за знањем, радо је ироводио врнјеме у читању књига. Видјело се, да га је Свевигања Десница водила и показивала му пут живота! Кад му је било тегс 7 година, уснно је чудан и пророчански сан. Он је сањао, као да је окружни војвода сакупио у богате падаче све содунске дјевојке — љепотице — и као да је он, невини дјечак, између њпх изабнрао себн невјесту. И ето једна изиеђу њих, која се звада Софија, обратида је на себе његову пажњу, јер