Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 112

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

ТАЈНА ВЕЧЕРА

илп

драговољно страдање Спаситеља свијета.

Господ наш Исус Христос, за вријеме своје божанствене слузкбе нн земљи, а за спас свијета, нејмаше гдје ни да главе сеслони , ноучанајући нас тијем блаженој смирености, јсванђеоском сиромаштву. Желећп да изврши са својијем ученпцима пошљедњу пасху, наложи им да спреме за то горницу, камо и благоизволи доћи с њима. Умклна, а под једно и тужна бјеше тасвештенотајинствена вечера, та опростна бесједа учитеља са ученицима, која показнваше у евој својој иуноћи Његову божанствену љубав према онима, који га завољеше и према читавом свијету, ради кога се Он п принесе на зкртву чисту и непорочну, само да га спасе и даде задовољштину правди Божјој. Туде се излила неизмјерна његова дарежљивост и непостижимо снисхођење. да сиасе палог човјека. ч Врло сам жељео да ову пасху једем с вама ирије него пострадам " (Лука 22, 15), рекао је Господ својијем милијем ученицима и умивши им ноге, прихвати: „сшо сам ја, учитељ ваш, оирао ноге ваше, шо нека вам оуде као иримјер, да и #и један другоме мијете ноге а . Свегатени овај догађај оцртан је удирљивој црквеној пјесми: Ученицима показује иримјер смиреносши владикау облаке завијају&и небо, иаше се илашном и ириклања кожна да слугама оиере ноге, говореИи: не дођох да ми иослужмте, ве% да иослужим и иоложим дугиу своју за сиасење свијеша. Ако лп аие другови моји, чинише као и ја; ко хоИе да је ирви : нека буде иошљедни, госиодар — као слуга. Будише у мсни, да донесеше плод: јер ја са.и лоза живоша и . За вријеме пошљедне бесједе са ученпцнма својијем, иредсказивајући им Господ своје страдање, које га чека, и кријепећи их у вјери и љубави, рече им: дајем вам заиовјед нову, да љубите један другога. Тог опросног вечера не

засја ни чије око радошћу ћутећи слушаху ученици ријечи у читељеке; срца њнхова, која га ватрено љубљаху, иеиуњена бјеху бригом јер су осјећала, да откуцава час кад им се ваља дијелити с ЈБиме. У очи евог страдања не говорагае Сггаситељ свијета о нп чему толико са својијем ученицима колико о љубави, улијевајући им, а преко њих и свима нама, осјећај те високе врлине, која веже у име 1Бегово еве вијерне нравославне Хришћане, и која је обиљежје иравијех пошљедоватеља Бзеговијех. Везгранична божанствена љубав према човјечанству недоступачна је схваћању људском: ми јој еедивимо, ми јој се клањаио, али постићи је — то премашује наш разум. Та љубав позва човјека из небића у биће, она приклони небеса и доведе на земљу јединородног (Јина Божјег. а она Га и на крст узнесе ради спасења овог свијета. Божанствена евхарпстија, установљеиа на тајној вечери, јест највидљивији знак љубави Бога према човјеку — коме се прохтједе, да се најтјесније сједини и духовно и тјелеено са природом човјечијом, по ријечима ЈБеговијем: једе моје шијело и иијс крв моју, у мени је и ја сам У њему Ј . Бееједа Христова са ученицима за вријеме тај не вечере, ЈБегова молитва, кад се молио Вогу оцу за сав свијет — све је то толико узвишено и ни какве ријечи људске нијееу кадре да то оцртају... Приклонимо кољена и припаднимо смнрено светијем стопама Спаситеља нашега, како би и ми убоги, па ма и међу пошљедњијем, постали удионицима његове божанетвене вечере. Превео: В. М. Л.

СВЕТИ СЕДМОЧИСЛЕНИЦИ.

Под именом „Свети јех Седмочисленика" или „Светијех Седмопочетника" подразумијевају се седморица славенскијех аиостола, а ти су: ев.

равноапоетолна „солунека браћа" Ћирило и Шетодијс , и петорица њиховијех ученика и сатрудника: Климент, Горазд, Наум, Сава и Анђе-