Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 к 5

Б.-Х. ИСТОЧНЖК

Стр. 181

паша, то су они пмали евоје пашњаке преко Босне у селу Брезнику. У Брезнику су такођер имали цркву од које и сад постоје развалине зване: „Ластавица". Кад манастир буде порушен иста судбина постигне и црквицу на „Ластавици". О томе даље посто^и ово предање: Кад је црква на Ластавицп порушена становнпци из оближн.пх села еви ее истурче и присвоје земљу црквену коју су обрађивали. Али их за то постигне божија казна и за 7 годнна нијесу имали кише, те мал' сви не помру од глади. Они на све стране почну тражити помоћи, те наиђу на једнога шеха (турски калуђер), који им каже: да је у њиховом еелу била богомоља, пак да су је они занемарили, него треба да сваке године чине на њезином мјесту дову (молитву) на онај дан који је славпла, пак ће им бити као и прије. Како су они знали да је та црква славила св. пророка Илију, почну на нашег св. пророка Илпју чинити дову те им одмах Бог даде кишу. -— Исту светковину обдржавају и данас Мухамеданци на св. Илију, т. ј. прије подне је дова — молитва, а послије подне се једе, игра, пјева до самога мрака. На Ластавици је вриједни учитељ г. П. Мирковић нашао једну плочу са натписом, на којој пишеда је ту почивао: „докри ГДНК Г01ТК Л1НШ'1Жк". Од манастира дривушког направили су Мухамеданци себи џамију у Јањићима; а темељ је био заостао све до год. 1865. Исте године кад

су рнмокатолицн правили себи пркву у Зеници раскопају темељ и пренесу ево камење у Зеницу. Међу истим било је много написано ћирилицом. Зеничка српско-правосл. црквена општина пошто је за еигурно држала да је правоелавна грађевина; јер је била на исток окренута; знала се часна трапеза и нроскомидија — подиже суду тужбу и добију из Сарајева одлуку, да могу сав камен пренијети нашој цркви. Али ушљед немарности неких чланова иста се ствар заћути и римокатолицп употријебе сав камен. Данас је на пстом мјесту — гдје је бнда црква — њива у турском посједу; а зове се сав брежуљак „Пантелијино брдо", јер вели народ, да је црква била посвећена св. Пантелији. У читавој овој околици пма доета камења са натписима — како сам разабрао од парохијана — пак п у самој џамији —јанићкој мора их бити доста; јер има један камен пред џамијом отесан, на коме се само још погдјекоја слова ћирилека разабиру. Један је надгробни натпис нађен, кад се је правила жељезничка цеста али је псти пропао ушљед фанатизма једнога подузетника, који чим је видио да је Јшрилицом пиеан, дао га је разлупати и у мост узидати. Гледаћу неби ли ми пошло за руком, да нађем који нат1Гие у овој околици, можда би се из њега шта више о поменутој цркви сазнало. Ј. Петронић, свештеник.

ИЗВОДАК из главног записника сједница српско-православног свештенства бања-лучког протопрезвитерата 1 ). Преписао и за штампу удесио: Нетар Ст. Иванчевић, јеромонах.

На сједници држаној дана 18. септембра 1892. год. било је шеенаест позваних свештеника. На дневном реду било је: Читање записнпка ванредне сједнице држане 11. августа 1892. год., онда читан.е конзисторијалног дописа број 1658 од 1892. године и т. д. Пошто се је записник ванредне сједнице држане 11. августа 1892. прочитао и одобрио,

то се је онда читао поново конзисторијални допис број 1658. — од 1892. год. У овој сједници закључено је, да сваки своју стару парохију послужује до нове год. 1893., а од тог дана, нека сваки по организацијп своју парохију наступи. Закључено је да\ее тачно спроведе понис у појединим парохијама — душа и кућа и то наравно сваки у својој новој иарохијн. Осим

*). Види: пошљедни изводак у овом лвсту свеска 10. и 11. од 1892. год. стр. 509— 517. — П. С. И.