Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 182

Б.-Х. ИСТОЧНМК

Св. 4 и 5

тога у етарој парохији извод : рођених. умрлих ј и вјенчаних. Да .Ђе у иетој сједници свештенетву је речено да донесу преплату за I. полугодиште 1893. на „Источник". Свештенство саопштило је пресједнику, да је два допнса од стране котарског уреда у Бања-Луци добило, који се односе на исказе рођених и умрлих. Пресједник упозорује свештенство на консисторијалну окружницу број 265 од 25. феб. 1884. год. у погледу изказа умрлих и рођених, који се тачно имаду сваког мјесеца котарској области подноснти, јер то је и Бисока влада у Сарајеву својом наредбом број 3.007. од 1. марта 1884. наредила. На сједници држаној дана 27. априла 1893. год. било је шеснаест позваних свештеника. На дневном реду било је: читање заппсника 10. редовне сједнице држане 18. септембра 1892. године прегледање исказа према конзисторијалној наредби број 48. од 8. јануара 1893. године и т. д. Црије, него што се је прешло на дневни ред, пресједник госп. нротопрезвитер Вид Ковачевић саопштава присутном пречасном свештенству, да досадашљи перовођа часни госп. Јован Новаковић, парох бистрички даје оставку на пероводству у свештеннчким сједницама овог протопрезвитерата. Госп. предсједник наставља отприлике овако : „Браћо! Ја од моје стране предлажем, да се оставка госп. Новаковића прими; јер као што знате ево ово је трећи пут, како ју исти поднаша. Нознато вам је, да госп. Новаковић — као узрок наваћа, е је истп са својим парохијалним и домаћим пословима оптерећен, што му се у неколико и признаје, а гоеп. Новаковић вели и то: „Нека сваки од браће свештеника буде оволико перовођа, колико сам ја био, па ћу се ја те дужнвсти опет драге — воље примити;" но и т° је од госп. Новаковића лијепо, него пристајете ли ви на његову оставку ? Сви једногласно изјавише да пристају".

На то ће госп. предсједник додати: „Е, па лијепо браћо, а ми ће мо сад између нас изабрати једног за перовођу". Пошл.е тога би изабрат једногласно за перовођу јерођакон гомионички и учитељ Петар С. Иванчевић. Овај на поново питање предсједниково — хоће ли се примити те дужности-, устаје и вели: „Вама је јамачио сваком више мање познато, е сам ја и онако мојим пословима подоста оптерећен. Но, браћо ја од посла никад бјежао нијесам, па не ћу ни у овој прилици, једино ако би се сједнице чешће држале, него тромјесечно, ја не би могао примити се пероводства, а пошто се држе — (како је до сад у обичајено било) само трећег мјесеца — то се те дужности иримам, а прије него зауимем мјесто као перовођа свију вас српски молим, да сви једино, сложно и савијесно радимо у интересу свете матере православне цркве и милог српског на])ода, вазда имајући на уму ону Спаситељеву : „ Добар пастир п душу своју полаже за своје овце а , а сјетимо се браћо и оне српске; „Сложну браћу и Бог помаже". Подпредсједник господпн Милан То. Радовановић, парох маглајски моли за ријеч и вели: „Пречасни господине пресједниче п мила моја у Христу браћо! Ја као досадашњи подпредсједник данашњим даном дајем оставку, јер прво с не-руке ми је долазити увијек у варош, а друго и оптерећен сам са мојим пословима, треће пако рад сам — ако буде вол.а Божија, да с народом ступим озбиљном раду око гр.чдње цркве и ноправке школе". Пресједник му одговара: „Све је то лијепо и похвале вриједно. Но, ја вам браћо свима у опште — као протопрезвитер овог протопрезвитерата велим: „Нека сваки пази на свој рад, и вазда држи на уму ону српску народну пословицу, која вели: „Конац дјело краеи", а опет нека се сваки држи оне српске: „Иди мудро не погини лудо". Од моје стране ваша се оставка госп. Радовановићу прима, на ово сви остали повикаше и од наше стране прима ее оставка досадашњег потпресједника госп. Радовановића. Сад се пријеђе на избор потпресједника.