Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 212

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

Пустињак помислио на први мах, да је Марија ђавољско привиђење. Али пошто се увјерио да је Марија анђелско чел.аде ? уступи јој своју пећину, а себи је нашао друго мјесто. Он је Марију брижљиво нагледао и хранио коријењем од разни= јех биљка и дрвећа с којим се и сам хранио. Отац је послао сину пнсмо, које је гласило: „Љубезни сине! Ја сам испунио твоју заповјед као што си ми тшсао. Пожелио сам те, него ми дођн што можеш прије!" Коњска се трка довршнла и син сланодобитан весео, похитао кући. Али кад ненађе у кући Марнју са дјецом, и кад дозна шта му је отац урадио, ражалости се, да га нико утјешити нпје могао. Отац се правдагае писмом, а сии одрицагае да писмо није његово. „Али занргаи син „ја се и јога једпно надам у пресвету Дјеву Богородпцу, коју моја Марија непрестапо признваше и величаше, да ће она свемплостива, сачувати њу и дјецу. 0 пресвета Богородице, сачувај ми њу, и дјецу од звјерова, гладп, и свакога зла!" Ово изговорив упртијом сузнијем очима у небо, оде са слугама у гору да их тражи. Оне ноћи јави се у сну пресвета Богородица, Марији, и рече јој: „Марије! У јутру ће доћи твој вјерни муж да те води дома, и престаће сва тноја туга и биједа. За невино страдање твоје, за вјеру и љубав коју имаш према мени, нестаће све твоје болести, и стра да1не и жалост ће ти се претворити у радост и весеље! 1 ' Марија јој одговори: „Благодарим ти пресвета Владичпце моја, што ме неостављаш у бпједама мо-

јнма! Али допусти да те ја благодарна слугакиња твоја упитам: како могу бити потиуно радосна кад сам без руку. Него пресвета, преблагословена и пречиста Владичице моја Богороднце, ја се непрестајем иадати у твоју помоћ, јер Ти можега што хоћеш измолити у Твога Сина Бога. Ти ми помози о свемогућа пресвета Богородпце!" Док је Марија ово изговорила чу пресвету Богородицу, гдје јој вели: „Прими, Маријо руке твоје! Даривају ти се благодаћу Сина мога. Они, који мене љубе и несумњивом вјером утјечу покрову моме, добивају сваку помоћ"! Марија се пробуди и заиста впдје сноје руке здраве као прије осјечења. Онуда, куда су руке осјечене биле остало је црвенило у облику конца за знак вјечног спомеиа. Марнју обузе радост и весеље а њезпиој благодарности према Богу и Богоматерн, није било краја. Све остало вријеме ноћи провела је у молнтви, крстећи се и читајући анђелско цјеливање („Богородице Дјево" и т. д.) што је и иначе свагда обичај пмала. У јутру чула љуцки разговор па изашла из пећпне у сусрет мужу. Муж п жена ронили су у загрљају сузе радоснице. А кад видје у Марије здраве руке и дозна, ко јој их је излијечио, с топлпјем је сузама благодарио Богу и пресветој Богородици. С неописаном радогаћу вратио се оцу с дјецом п женом. И отац их дочекао с неисказаном радогаћу, а за добивене руке у Марије благодари Богу и Богоматери, и изда заповијест у својој губернији, да се за овај дога^ај празнује у славу пресвете Богородице редимице осам дана.