Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 228

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

Икона ова израђена је на једноставној даскп од дрвета, преко које су с леђа ударене двије пречаге, да се -даска неби раставнла илн разбила. Г1о овој даски ударено је с лица просто н јако руско платно а но овом нека земљена маса, преко које је опет превучена зелена боја на којој је лик израђен. Оков је на иконн од тако званога рускога сребра врло давно нзрађен, те ее мбре са иконе скинути и опет по вољи метнути. Око главе оклоп је нзрађен, са врло лијеним симетричкнм шарама, које икони дају величанствен и укусан изглед. Сигурно се може тврдити, да је оклон послије иконе саме пзрађиван, јер и на

њему има извађено ово исто писмо, које еам прије ^навео еамо с том разликом, што је нешто поербљено. Година је на оклопу са арапскпм цифрама назначена и то: 6743. По томе судећи мајстор којн је икону окивао, ногрјешно је превео носљедну цифру у години, јер „земља" не означава број „3" него „7". Виеина ове иконе јесте 65, ширпна 50, а дебљина 3 ц. м. Икона је тешка без окова (оклопа) 5 ока п 20 драма, а у окову саму пмаде једна ока. Коста Ковачевић, парох у Бишћу.

ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА ИЗ ПАСТИРСКЕ ПРАКСЕ.

„Познашо је, да у Боснч посто)и народни } да га назовем „сродбени" обичај, тако звано „//обратимство а . Свештеници, бар овога краја, добро знају } да не бива ријетко извршење тога Ћ Побратимсхива", између мушког и женског лица, мушког и мутког, или у двоје за оба спола у исто вријеме. Формалност и неку церемонију извршују свегитеници кад су тзвати. Али ја мишам по ком правилу. и из које књиге? Истина гостт. архимандрит Фиримилијан, у Ђозиву свом на претилату за његов „ПарохиЈалник 1 ' сирјеч ^Требник", сиомиње у чегивртотсосл,едњој алинеји од многобројних обреда и' „О КјМтоткојннТн дб^-окн^.и^", али у самој књизи од тога нема ни сиомена. А наслов као свједочи, да је то оно народно ^Побратаимст-пво^. Питам сад: или је хошимице или нехотице из књиге изоставл>ено или је противно буди коме догматичном иротшсу ?" На ово питање тразки одговор брат Јован Новаковић, парох бистричкп, а ја сам позван да, му одговорим. Ч ин ступања у побратнметво звао се у грчкој црквп ахоХоиЈКа абелсротсостЈОТУ. Гоар узео је тај чин из једног мануекрипта раннје IX. вијека 1 ). Послије прешао је он и у славенеке богоелузкбене књиге 2 ). ^). Консгинтин-к НИКОЛКСК1Н. 0 [лу;к. рус. ц;р. кик. к'к пјкж. печлт. когомуж. книгл^-к. Стр. 371. 3 ) /'љи:ка1о^шш С1а^сЈ^кг тапазНта Н1исг Вг(1а. 2а§те1) 1882. р. 10—18.; НгкоЈТруЈкг. Опис. Рук. Москов. Синод, библ. отд. III. № 371, стр. 145.

Формадноет и обредна страна самог акта није била посвуда једнака. У неким споменицпма чин је краћи, а у неким опширнији. Ниноносљедоваље, обично еастојало се из јектеније, молитве, читањбГ апостола и еванђеља, сугубе јектеније па опет молитве, даље редом поетављен је „Очв ннш-к", прнмање св. причести, об.аажење око налоње при појању нзвјесних тропара и т. д. 3 ) Пред нама су четири таква чинопосљедовања. Прво је из глаголског евхологнјана XI. вијека н носи наслов : „Л1ол. нл крлтоткојиние". Друго је из Потребника 1625. г. цод насловом: „Чинг крлтоткој)!нно". Треке: „По;лгдоклн1( нл покрлтн.штко" нз Требника 1570. г. издан у Венецији. И четврто: „Чин кмтоткоржнл" из Потребннка иатријарха Јоасафа изд. у Москви 1639 г. Брат Јован, па можда и још који од браће хоће да зпа како и ио ком би иравилу свршио ттобратимство? Неби радо да им останем дужан па зато преписујем ево дословце такав један чиН: ПјЈЈДЛЕЖДШ.у ССАТ0,<И\ј" в|1ДНГЛ!!0 МЈ НЈЛОИ, И честно/иу кресту. Отанутч* ртАлџн кратитисА посред^к ЦЕркки, держаш,Е кождо ?г( г к по ск^кш^и в 'к рукд\"х сеои ^ ск . Ндчииает г к јереи. Еллгослокенх Богт!. . . . Тажс ектенпо. /Ииролгк Господу по.но ли.иса ... 0 скк1шн 'кжТ5. Л1Ир*ћ ... 0 лшр'к ксего лшра ... 0 скдт^клгк \рл1'к селгк . . . 0 6л1ископ'к нашш ... 0 клагок'криолгк Государ'к ... 0 сококуплк>ш,исА лкжовјнј Жи= тја неразлучна ... 0 рак'к\'к Е ожјн\- г к, з) К. Николкгкш. о елуж. рус. цер. стр. 373— 370.