Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 236

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

слави свету успомену „Пренесење чесних моштију светога оца Николаја"... Овој светој успо- | мени посвећена је богословска заводна црква у ј Рељеву, која сваке године на дан 9. маја свечано ирославља свога заштитника светога оца Николу у окупу мноГога народа пз околине. Али је ове године прослављена најсвечаније „тае је ова слава одвојила^. Посве је оправдана она латинска пзрека ; „Тетрога тшЈапШг е<; поз ита^атш 1 т 1П18". Све на свијету иде унапријед а не уназад; све се више усавршава и доћерује према захтјевима и духу времена. Па није с тогк чудо, што }е наша храмовска слава прослављена сјајније но до сада. Нећу томе овдје напомињати узроке. Довољно је рећи : мудра и ваљана уирава куЛу куЛи , и у ваљана домаЛина и чељад су вриједна и . Али да вндимо, како је, барем у главном, извршена ова света дужност наше 1Јогословије н цркве, да опишемо дакле све што је знатније од почетка до краја прославе. Првога дана т. ј. у недјељу 8. маја велпки српскн добротвор Високопреосвештени госиодпн Ђорђе Николајевић, главни непосредни назорник ове Богословије, стигао је амо са жељезннчким влаком у 9 сати и 35 минута из јутра. На станици „Двор^ причекан је од г. г. наставника, а на лијевој обали ријеке Босне од свију питомаца. На вече истога дана одслужена је у цркви вечерња служба у прпсуству Нзеговог Високопреосвештенства, наставника и питомада. Сјутра дан, кад се сунце спушташе низ главнце, а ја још у крнлу лака сна, опчаран ширисом мајскога цвијећа и љупком мелодијом безазленијех славуја, — гледао сам баш као на јави да: Зраци сунца кроз земљу продиру, У гробове, гдје су сјени свете, А у грудим' потомака њиних Тамјам гори упаљен освете. . . . Међу тпјем звоно оглаеи јутрењу службу. Јутрења је свршена у 8, а литургија у 11 1 / 2 сати прпје иодне. На литургији оспм Његовог Високопреосвештенства господина митрополита чинодјејетвовали су: високопреч. г. г.: Ђ. Магарашевић и В. Пиколиновић, архимандритп; С. Давидивић, прото; Д. Николић, свештеник ; Р. Бошковић, протођакон, и г. Г Б. Павић, ђакон, пнтомац ТТТ год. Литургију одговаралп су питомци са нрквенога хора; а ђакон Павић изговорио је бееједу

народу о похађању цркве, о међусобној љубавп и т. д. На литургији осим господина митрополита и свештенства, које је чинодјејствовало, присуствовали су г. г. чланови конзисторије, професори богословије и још неколпко евештеника из Сарајева. Од стране високе земаљске владе присуствовао је преузв. гоеподин грађански доглавник Хуго барон Кучера, високоблагородни госп. Ђ. Трешчец, предсједник окружног суда у додијељењу код зем. владе у Сарајеву, благородни г. И. Савић, повјереник зем. владе и други. Око цркве пак бијаше се елегао многи народ варошки и сељачки. Пошто се евршило богоелужење ношена је литија око цркве и завода уз појање односнијех црквенијех пјесама. У 1 сат послије подне отпочео је свечани ручак у великој заводној соби, гдје је у напријед, по жељи високопреч. госи. Алагића, све најдивнпје уређено и намјештено било. Сала је била сва окићена исплетенијем вијенцима разнијех фигура; тако је ието била окићена црква и завод на главнијем улазнма. На ручку је ирпсуствовало Његово Високопреосвештенство госп. митрополит Ђорђе Николајевић са свештенством, наставничкије особљем, питомцима, грађ. чиновнидима, и другијем одличнијем грађанима. Гостију је бпло доста. Преузв. гозп.барон Кучера, пошље краће посјете, отпутовао је у Сарајево, те тако није присуствовао ручку у Рељеву. За ручком је пало више здравица, између којих је прва од госп. митрополита за здравље и дуг живот Његовог Велпчанства цара и гоеподара Фрање Јоеифа I., а пропраћена је најодушевљеније од страке благодарнпјех питомаца богословије и свега збора са царевом химном. Другу здравицу наздравио је високоблагородни г. Ђ. Тротчец за здрав.ве старца, народног добротвора, митрополита Николајевића, на коју су питомци прихватпли: „Тон Деспотин...". Трећу здравицу говорио је високопречасни госи. Тома Алагпћ, прото, професор п управитељ ректората за здравље, дуги жпвот и срећу министра В. пл. Калаја п Високе Зем. Владе у Сарајеву, у којој је у нме свега завода уједно изјавио најтоплпју благодарност;захвалио је и присутнијем гостима на срдачној посјети. Ти јсм је дакле узео на се дужност у томе смислу од стране питомаца, те не бјеше потребно, да који од њих наздравља