Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 209

Није могла нн да чује да јој је која женска у љепоти слична. Слутећи царпца да ће јој пасторка бити љепша од ње, до^е на грјегпну мисао: да је живота лиши! Цар оде кроз царевину а она том приликом призва једног вјерног слугу па му рече: „ Хоћу да ме нешто тајно послушаш а јаћу те зато тако наградити, да ћеш бити срећан!" Слуга јој се склетвом обећа извршити заповјед. Царица му рече: „Прва царева жена родила је Марију, али не с царем него с једним другим рђавим човјеком. Од неваљала оца насљедила је и чини неваљалства, с којима ће обезчастити царски дом! Узми је сјутра па реци да ћеш је извести на чисти зрак, и тамо је гдје год заведи у пустињу и уби је. За знак да си то учинио, донеси ми њезпне руке!" Овај слуга повјери тајну једном свом вјерном другу. Они се заједно спремише у вечер, да прије сванућа изврше грозно дјело! У пола ноћп пробулп царица дјевојку, п рече јој: „Марије! Устани па са слугама изађи напоље а сад ћу и ја доћн да се заједно прошетамо и наудшпемо чистог јутарњег зрака!" Марија устаде, и са слугама уђе у кола. Кад видје да је воде у пустињу, сјети се што ће да сњом буде, подиже очи к небу, и са сузама помоли се иресветој Богородици; „0 пресвета Владичице моја Богородице! Друге помоћи и заступства немам осим Тебе; Твоја благост нека ме неоставц!" Слуге јој рекоше: „Небој се царева шћери, нећемо ти иикакво зло учивити!". Марија одговори: „Зашто још неговорите истину? Маћеха моја, с лажима и пријеваром предала ме вама да ме убијете! Али ја имам наду у пресвету Богородицу. Она ће вас свију казнити за гријешно безаконо дјело. Него вас молим да ме одмах не убијете него да причвкате док своју душу препоручим Бзој и од 1Бе рођеноме Богу!" Слуге јој одговорише: „Кад си то знала, добро би учинила да нијеси с нама пошла, јер неби погинула, ни би ми увелико безакоње пали. А сад морамо нзвршити заповјед!" И рече њима Марија: „А зар се ви небојите Бога да ме праведну убпјете?! Знајте, да тако безакоње неможе у тајности остати, ни ти ће праведни Судија оставити без заслужене казни ни вас, ни ону многљутиту лавицу, која ме је у ваиге руке, на не праведно заклање, предала. Ако желите да се сачувате таква гријеха, а ви ме живу овдје оставите а њој реците да сте ме убили. Боље је да овдје сама од глади умрем него да ви окрвавите руке с невином крвљу!" Ове и друге жалостнве ријечи говорила је са сузама и уздасима. ЕБезине сузе такнуше се њихова срца и рекоше: ,Ми би те оставили живу, јер нам је жао да те убијемо,, али нам је заповједила, да јој понесемо твоје руке, и ако то неучинимо ми ће мо од ње премного страдати. А и да те оставимо живу појегаће те звјерови!" Марија им рече: „Ужасно је и једно и друго, али сам радија да ме поједу звјерови него људи. И заклињем вас именом пресвете Дјеве, | која је родила истинога Бога и Судију