Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр, 26

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

. . . И онда ће Христое рећи праведницима: „Ходите благословени Оца мога наслиједите царство, које је вама приправљено од створења свијета!" Ја сам гладан био, и далисте ми јести; жедан сам био, и напојилисте ме; го сам био, одјелисте ме; болестан сам био, и походисте ме и подворили; у тавници сам био, и дошлисте к мени!... На све ово праведни одговориће: „Господе! кад смо те видили гладна, п нахранили, или зкедна па напојили. кад смо ли те видили страна, па те примили, или гола, па заодјели? А кад смо те видјели болна, иди у тавници, па те походили?" На све ово Господ ће одговорити: „Заиста вам каиеем: што сте гођ учинили овој мојој малој браћи, па макар и једном од ове моје мале браће, то сте п мени учинили!" — Грјешницима, овако рећи ће ; . . . "Идите од мене проклети у огањ вјечни, што је приуготовљен ђаволу и његовијем слијед" беницима!" — ... Ја сам гладан био и нијесте ме нахранили; жедан сам био, и нијесте ме напојили' стран сам био, у дом ме ваш нпјесте примили 1 го сам био, и нијесте ме заодјели; болан сам био, а и у тавници сам био, и нијесте ме походили! — Грешници ће пренемажући се едговорити: „Господе! кад смо те видјели гладна или жедна, па те нијесмо нахранили и напојили; ели кад те виђесмо гола, болесна или у тавници, те те не послужисмо?" — Христос ће им одговорити: „Заиста вам кажем, што нијесте учинили од ове моје мале браће, то нијесте ни мсни учини!" 1 ). — Драгоснп Србине и љубезеи мој Хришћанине, и у нашем драгом п витешком српском народу има више народни пјесама; које цртају -- како грјешници муче се у огњу вјечном паклу! — На евоти између осталих једно цвијетка — пјесме из твоје башче, мили српски роде: „Свети Петар паклу врата сиђе, Па у паклу грјешнпке гледаше, Ђе се муче мука пакленнјех; Када душе Петра угледаше, х ) Мат. гд. XXV. стих 91—47. зачало 106.

Са дну пакла Петру заплакаше : „Свети Петре, пружи нам руку, „Изведп нас паклу на вратима, „Прекрсти нас од раја кључима, „Не би ли нам мало лакше било!" Грјешницима свети Петар каже: „Ви нијесте кључева достојни: „Ви гладног нијесте нахранили „А жеднога нијесте напојили. „Гола, боса нијесте обукли, „Од гр'јеха се нијесте кајали, Те у пакду муку заслужили!" * Помислимо дакле на јаук и ваиај грјешника на оном свијету а радост и весеље праведника; иа, Сртне, мпј^ навикнимо се на милостињЈ и негујмо чувсшво милосрђа, јер као што стменух ве% на једном мјешу, милосшиња је мосш преко кога се иде у г^ар^тво небеско . . . — Наш Спаситељ Исус Христос вели: „Будите милосрдни, јакоже и Отец ваш милосерд јест" 3 ). . . . Милосрђе побуђује човјека на све хришћанеке врлине, и у опће на све оно, што је: племенито, добро, лијепо и поштено; мпдо срђе одвраћава од највећег зла на свијету, а то највеће зло на свијету јеет гријех. — Е, па драгане мој и побожни Срб-Хришћанине, будимо милосрдни, навикнимо се на дјелење милостиње! — Знај брате Србине и српски сине, еда је драги Бог јемац — ћефил за сваког сиромаха, коме ми мплоетињу подјелимо, па та милостиња била тјелесна, или духовна! . . . — Да, а шта ће то рећи: милост духовна и тједесна? Или боље да речем. шта су то дјела мидости тједесне? а шта дједа мидости духовне?.. — Настава у правосдавној вјери, која се даје српско-правосдавној младежи, као упутство к богоугодном животу и вјечном снасењу; и та се настава зове „Катихизис" — Усмено поучавање. Па како нам та настава —■ „Катихпзпс" разлаже, имаде добрих и богоугодних дјела од двије руке, наиме: дјела милости тјелеене, и дјела милости душевне. — Дјела мпласти тјелесне јесу: гладног нахранити, жедна напојити, гола и боса заодјети, путника и странца у свој дом увести, болеснике нагледати, сужње у тавници посјетит — обпћи Лук. 6. 36.