Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 50

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св.. 2

дом, стаде је пити силом и испих готово половину . . . Повратим Чиви сву ракију и рибу и тако се избавим. — Опазим; чивуче лежи већ на земљи, а Мендел се сагнуо над њим и пита: није ли он пио ракије? Чивуче је климнуло г\лавом, да јесте. Стадосмо му сипати врућу воду у уста. а он већ стиснуо зубе и избечио уморне очи. — Бартушкевић се бори у смртиим грчевима, но сабере иоследње силе и рече: „Ррушкевићу", ти си сецовао, и изашле су тн све три нумере. Чивн, хтеде те отроватц па је отровао мене . . . Мендел ме је отровао, Мендел! . . . Он је хтео да ти нзвуче из 1,1 ена лутријску признаницу . .. Стакленцета су променули . . . Ох, Ох!" И он загрча смртним стењањем. У крчми није било ни живе душе од странаца, једино само су се Чивуткпње ужурбале, трљајући и подивајући (Наста Б Е С Ј о молитвама „жигк јјоди / ЖН По закону Цркве хрлшЈханске, елично ономе у старозаветном закону Мојсејевом (Лев. 12, 4), жена у току од четрдесет дана после рођења детета, дрзки се нечистом, не пушта се у храм Божји, ие може се причестити св. Тајана Христових, осим случаја, кад је изложена опасној бољетици. А када се наврше дани очишћења жеие породиље, она са богодарованим детенцетом својпм иде у храм Божји,да се тамо помоли Богу. — да добије разрешење да може опет имати општење с вернима у молптвама и тајнама, и да уведе у Дркву младенца, да га стави пред Господа, да га посвети и на службу Свевишњему, рекавши као Ана, мајка пророка Божјега Самуила: ја дајсм и,ега (младенца) Госаоду, докле је год жив да служи Госиоду (1. Цар, 1, 18).

водом свога Хаима. Но Хаиму свега овога већ није требало: само за кратко време копрцнуо се још, то једном, то другом ногом и из уста му покуља пена са крвљу. Бартушкевић је био јаче природе и мучио се дуже; најпосље и он је рикнуо још последњи пут као дивља звер, и сисвим се утаио. — Гледам ја на сва та чудеса и знам већ, шта је то и од чега је, но не знам, шта ћу и како ћу, — стојим, гутам непрестано топлу воду, осећам да је погибао већ над мојом главом п понављам у души: Шдбтт* во /Иреж8 ткок> гр г кшницу : едшгк ег.ик ј.-гк . дондсже прЕндб" (Пашће у мреже своје безбожници а ја ћу један проћи). Ах каква је света истииа у овјш речима псалма! Мендел је пао у мрежу своју: лишио се јединца сина, хранитеља и потпоре у старости; погибе Бартушкевић, који је заједно с њим ишао менн о глави. Ље се). Е Д А ■к по четк1јндеслти\ г к. дне\"к". У иритвору св. храма, осеннвиш крстним знаком младенца, свештенпк се моли, да Господ Бог очисти жену породиљу од сваког греха, од сваке нечистоће и да је удостоји неосудлзиво да се прнчестп св. Тајана, а младенца да сједини ка светоме стаду словесних оваца Његових. После читања одређених молитава, пастир Цркво узима младенца на своје руке, изображава њим крст, говорећи: воцеркоклАетсА т. ј. уводи се у црквени скуп, свечано се убраја св. Цркви (> ле ЕожТи (или Е ож Т а) ко м . ил О тцл п Сннл, и О ка гдпл) . . ., И после овога, доиста уроси младенца већ у саму Цркву ради поклоњења, изговарајући при том речи: кнндггк [ГК Д0Л1'К Ткои, ИОКЛОНИТСА К0 ХРЛ/И8 СКАТ0Л18 Тк06 (Иб, Т- ј- од тада крштени младенац улазиће у храм Господњи ради поклоњења и молитве.