Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 51

За тим, зауставивши се са младендем на сред I храма, служител. Божји говори: посред*к Церкве коспоетт* Та т. ј. млади хришћанин стојаће овде међу збором верних. пажљиво ће слушати оно, што се чита и поји у цркви, и заједно ће с осталвм осталимапојати и славити име Господње. Најлосле, свештенослужитељ долазн с младенцем ка царским влатима — дверима (а младенца мушкога рода уноси шта више у сам олтар), свршавајући ово принашање и шта више унашае младенца у најсветији део храма, за знак особитога приближења новокрштенога ка Свевишрвему, у знак посвећења његовога на службу Господу, слично ономе, као што се свршавало у Старом завету над свима првенцима израиљским, који се донашаху ради тога у храм, и као што је свршено било над самим Христом Спаситељем, који је био донесен у четрдеести дан по рођењу у храм Јерусалимски. На свршетску обреда у црковљења, свештеник говори молитву Симеона Богопримца: нмн'к отп8ш,аеши рава Твоего Ела= ДК1К0 . . , као да довршујући тиме последње деловање. свршено у храму над Богомладенцем Исусом Хвистом, а уједно сведочећи пред Богом и родитељима, да је он, као служитељ олтара Гоеподњег, свршио све потребно за нови, духовни живот младенца хришћанскога, — и оставља младенца на амвон пред царским дверпма, очигледно престављајући овим то, да је од сада у црковљени дужан целог свог живота с побожношћу да се клања н служи Господу Богу. Старозаветни закон наређивао је жени, када се јављала први пут после рођења детета у храму Госнодњем, да принесе жртву очишћењу (Лев. 12, 6). Пресвета Дјева Марија, надприродно зачевши у утроби од Духа Светога, није имала потребе и нужде у очишчењу, какво се захтевало од обичних жена: јер шта је имало да се чисти у Оној, Која је била преизобилно освећена Духом Светим, и коју св. Црква назива чистом, пристојном, непропадљивом, пречистом, чистијом од светлости сунчане? Но тада како је благодатна слава поставила Богородицу више закона, Она не само Сама није се покорила закону, него му иодчињава и Сина свога Господа нашег Исуса Христа, иде у Јерусалим да метнв Богомладенца пред Господем и да сврши све по закону Господњем (Лук. 2, 22 — 39). Ево браћо, нај-

поучниЈега за све нас примера, да се покоравамо поетојећим законима: слободан од закона синова човјечјих, имајући сваку власт на небу и на земљи, Творац и Господ закона са свом тачношћу испуњава закон . . . Занесене светском сујетом несретне мајке често заборављају тај поучни примјер, противе се правилима св. Дркве, не долазе ка храму с младенцем у четрдесети дан, а неке шаљу у храм коју другу жену с младенцем ради уцрковљења његовога. Но како може да издржи срце истините мајке, да се не јави у четрдесети дан с дететом својим у св. храм, кад је њено дете дужно предстати заједно с њом к лицу Божјем и њему се поклонити, кад је дужно да буде посвећено на свагда, као жртва Господу Богу? Како може мајка права тврда срца бити, па шиљати дете своје у храм са другом којом женом, а она дома да остане? Ако би нам потребно и нужно било да представимо свога сина или своју кћер Цару .земаљскоме, зар би се усудили да их пошаљемо к њему на пр. с дадиљом или дојиљом, оставши сами код куће? Или ако би нашега сина или нашу кћер посветили на коју високу службу земаљску, зар срце наше неби желило и жудило да, участвује при томе и да се излива у молитвама пред Свевишљим? . .. У четрдесети дан по рођењу Богомладенца Исуса Христа, Иресвета Дјева Марпја принела је на жртву, као што је речено у закону Господњем, две грлице или два голубића. Од хришћанских матера св. Црква захтева то, да оне еаме себе, своје душе принесу на жртву Господу и да освете себе причешћем Тела и Крви Христове: устима свештеннка црква моли Сведржнтеља, да би их Он учинио достојнин причешћа св. Тајана. У древности, као што се види из молитава жени породиљи, прописаних у четрдесети дан, мајка се у дан и сама причешћивада ј заједно са својим дјететом св. Тајана и по том, од тога времена, као очишћена, добила је слободу да се причести, кад жели и осети се готовом, спремном. На жалост свети обичаји хришћанске древностп заборављају се од нас: сад код нас на дан уцрковљења причешћује се обично сам младенац, а мајка и не помишља у то време о свом причешћу. Но чиме ти и можош мајко хришћанска, благодарпти Створитељу својему, што те је чувао и сачувао у времену и