Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 56

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

држати смоју дјецу, да не пгфу његовим опасним по њих трагом ? Како ће за пријечпти своје мла|је, да не злоуиотребљују његову немарност, да га не варају, да не раде и јавио и тајио на штету његова имања и чести? Тешко породици. гдје отац пада у погрјешке; гдје је он најгорп у породици; г,|је сиај, који треба да брани чест свију, првп је каља! Нема ту божијега благослова, већ само црно проклество. Тешко породици, гдје отаи, мора на сваком кораку осјећати своје недостојанство. Побожност, страх божји, љубав к највишему суштаству — То је вијенац оца породице хришканина,. Сви домаћи гледају и уздају се у њега, а он са свима гледа и узда се у оца свију еуштастава — Вога. С највећом захвалиошћу ирима он од .Господа све добре дарове, као и страдања и губитке с тога, што су и ови пошљедњи неопходни за укрепљење наше вјере, за облагоро|еае нашега срца а и ради сјећања, Д1а је све земаљско труло и пролазно. А што и може најтјешње везати све чланове породице, ако не једиа л^убав, једна вјера, и једна нада на вјечно? Што може бити достојније за оца породице, који се тихо моли у кругу миле своје дјечице? Што може бити дирљивије и спокојније на смртној постељи за ма кога члана породице при горком опраштању са својим сроднпцима, чији погледи, пуни наде на Бога, говоре му: „ми се растајемо само на кратко вријеме! Рука, која нас је овдје сјединила, која нас је водила кроз тмипу овога живота, имаће силу и љубав, да и тамо повратн нас један другому"! То је образац оца хришћанина! Оче породице, сравни себе са овим обрасцем и запитај се: „јеси ли био својој

чељади оно, што би могао бити хгао разборит човјек, који одговара свом дивном опредјелењу? Запитај се: „јеси ли ти, да осигураш срећу своје чељади, учинио све, што је од тебе зависило? Може бити да су они теби обвозаии благостањем, нмањем, чашћу, изображеи>ем и наравствеиошћу само толико, што пм срца иијесу сасвим злочаста - али ииају ли они оио одушевљење за врлину, ону чврсту, искреиу побожност, која не ће никада допустити да буду несретни, па ма све остало изгубили; ону побожност, која би их одржала и онда, када ти не будеш на њих више пазио? Одговори себи! Одговори свемогућему судији — Богу! Преблаги Господе! Ти не постуиаш самном према мојим гријесима, него по милоср^у своме унапре^ујеш ме! Ти си управио путове моје на добро и довео сп ме у стање супрушко, које си, осветив својом благодаћу, узвисио на високи степен свете тајне. Вјечно ћу узносити милост Твоју према мени, недостојном створу Твоме. Нека је благословено најсветије име Твоје! Не одузми од мене, Господе, милости Твоје и усадашњем мом животу. Помози ми, да проведем живот мој у супруштву по законима Твојима; упути ме да живим са женом својом гсао са слабијим сасудом, да ју поштујем, да јој признајем и уважујем њезине добре и корисне савјете, да ју љубим као своје властито тијело, као хито Ти љубихн цркву Своју, коју си очистио светим крштењем, осветио Својом ријечи, учинпо да је славна и без мане! Умудри ме, Господе, да одвраћам жену своју од гријеха и сујете, да стрпљиво сносим њезину раздраженост, да преви|а,м хнезине слабостн, да је не огорчавам мојим безразложним владањем, да је не вријеђам незаслуженим