Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 48

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

и нагнало га за целог жпвота остати момком. Он је волео више мирпу самоћу, него ли бучни друштвени живот. Љубав к једном нај савршеннјему, проничући све све његово биће, природно је дужна била саопштити његовом уму својство дубоке иозориости , и његовом срцу жарку бујност■ Но за Очи света, ова су се блага сакривала у дубини његове душе, будући прикривено новином иросшошом 11,г,лади,оИом. Ро^ен да гледа и л>уби само Божанствено, он је заиста с чувством немара обзирао се на овај напушени сујете свет 1 ) и, ставл>ајући себе изван његовог круга, с тајним немиром гледао је на прим. у будућност, очекујући, неће ли расветлити му потпуно знање Божанствепога,, неће ли се открити жива слика Најсветијега. Отуда је религија рано постала потребом његовог духа; и он још у цвету младости 3 ) кад обично воле живот са његовим, т. р. радостима, већ је тежио у пустињу Јорданску да слуша глас, који виче у пустињи. И овде баш заруди за њега небо — гласник оне Светлости, која је дужна била осветлити и обратити иа Себе дивне х ) Ово је чувство особито изразио у својој посланићи (гл. 2, ст, 15—17). „Њ изкнте мцл. и вовори ОН, „НН КК КТО ЛК)КН'Г(1 ,И1рк н ^ јтк лкжк( Отчи кт» нелгк: акш ш, еж( кг по^отћ [МО т;кла, и по^отт* очстј и гордо:т|» житжгкла, н^гтк отт;. Отцл, но отт» /иТрд ( егш е^тк И /иГрт* пр^одитг, и по^однтђ его." 3 ) 0 овом сведочи древно предање цркве. Види: Шегоп. ш 1 оуш ЕЉ. I. сар. 14.

тежње његове душе. Он је видео: — приправљала се велика промена, у царству нравственом имало је наступити царство Божје. Он је слушао: — даће се наскоро јавити таково лице, коме највећи од људи ннје достојан одрешити ремена на обуки Његовој. Како се све ово дивно подударало са чувствима душе Јованове! ЕБегов ум беше на страни, његово срце —- у побожном очекивању! Сав дух његов бегае у стању неког напора , —- црта која је остала у њему за целог живота до гроба. И јели чудно после овога, да је Он, видевшн Спаснтеља, приљубио се к Бзему свом силом жарке љубави Своје? У Исусу беше испуњење његових нат,а и очекивања. Ово је био узор свију могућих савршенстава. 0 чему су икада у својим духовним посматрањима прорицалн мудраци целе древности, чега су с нестрпљењем желили цареви и пророци, што су у часовима усхићења предосећале душе праведника, све се то открило у Исусу Христу. Јован је гледао видпми лик Бога невидимога лицем к лицу. Јован је имао то, што нису имали векови и народи. Он је гледао у побожном дивљењу и љубио је у самоћи; пошто су жарке навале љубави достојнога срца његова биле одмерене необичном пажњом и готово непрестаним гледањем Божанственога, Кога се лик дубоко урезао у његовом разуму. Такав је био дух Јованов! ЧЕТИРИ ПУТЕВОЂЕ ДОВРОМ ЖИВОТУ: СТРАХ БОЖИЈИ, МУДРОСТ, ТРЕЗВЕНОСТ И РАД. Поука газде ОнуФрија Грушкевића, унуку свом Николи Григоријеву. (Наотавак). Морам признати и казати, да ме је Узмем мараму с новци и — одем с њим. саблазнио Чнвутнн; поче ми вода ићи Код Мендела затекосмо Бартушкевића, на уста, тако ми је фалио и сладио рибу седи за столом прилично наквашен. Када