Bosansko-Hercegovački Istočnik

Сгр. 106

Б.-Х. ЖЈТОЧНИК

Св. 3

кушеници, све два и два обучени у монашко одело, а од световнпх цркава у световно одело Њих су предводила три, европски обучена грађанина — учитељи ових ђака. Тада један искушеник, у име својих другова, поздрави Патријарха кратким поздравом, на грчком језпку, а после њега, један од тих учитеља поздравп га на арапском језнку, и онда прилазише сви редом, све два и два метанишући, л.убнше ПатриЈ' а Р х У РУ К УЗа овима одмах приступише учитељи са својим ђацима. После мушких ђака, приђоше женски. Деца су била сва обучена у ситцево плаветно с белим пегама одело, и с расплетеном косом цуштеном низ леђа. ][;>пред су ишле три одрасле девојчице. Две су носиле, на застртом служавнику, фино извезено јастуче а за њима остале ученице све две и две. Кад су ове три прве пришле Патријарху, тада је једна од њих ттоздравила Патријарха и замолила да, у знак поштовања, изволи милостиво примити њин сопствено ручни рад, који му опе, као одане кћсри евесрдно поднесе. Тада онс две поднеше Патри јарху јастуче и он га прими, заблагодари се и мету га на трон. Тада су почеле ученице да прилазе руци а одраслије су за све то време певале. Па вратима прп изласку из еале, деца су добијала пуну своју мараму разних П1ећерлема. У то време дође један монах са једнпм стаклом особитог облика, те окропи Патријарха и све редом ружичном водом. То је знак да се свршава свечаност. За овии донеше нам каву. После каве приђошз архијереји и пољубише се с Патријархом по трп пута у лице и онда архијереј Патријарха у руку а патрпјарх њега у образ. За ови ма пргфе духовенство, љубећп Патријарха у руку а он свакога у образ. На вратима при излазу из сале, један монах свакога је кропио ружичном водом. После духовснства, прилазили су грађани, и тако је целог дана ирпмао честптке и од Хришћана, и од турака и од Евреја Тог дана на повечерје, дошао је Патријарх у Воскресенски храм просто, без велпке параде. п у извесно време читао Акатист Богородици. Код грка јс обичај, да за прве четири недеље сваког петка, читају на повечерју Акатист Богородици, разделивши га на четири дела, тако, да сваког петка читају по три икоса и трп кондака, а пете недеље очитз се на бдењу цео

Акатист. Тако су почели и у београдској Саборној цркви да практикују, благодарећи настојавању покојног доктора Папакостопулуса. 11а Тодорову суботу, у 12 сати ноћу била је архијерејска служба на гробу Христовом и било је много причасннка. Ко хоће да буде на литургпјп на гробу Христовом, он мора доћи у вече и ноћити у цркви, јер Турци у 7 часова у в^че затварају цркву и тек рано у јутру отварају. Кључ од цркве код њих стоји, и онн отварају и затварају. На гробу Христовом служи се свагда у пола ноћи, и то служе прво православни, па онда католици гг Армени. Тако то бива сваки дан. Кад служи свештеник, тада гроб бива и престо и проскомидија; а кад служн архијереј, онда гроб служн само за проскомпдију, а престо због тескобе бива у црквици ев. Аранђела бр. 3, који је направљен од једног дела од оне плоче, којом је био затворен гроб. Тог дана, на Тодорову суботу, у П/з час по подне, дође Патријарх свечано с литијом, у Воскресенски храм. Пред литијом иђаху четири каваза, исто онако као што смо иреће описали, за њима духовенство у два реда, међу њима архиђакон са подигнутим патријаршеским штапом, за њим крст а за свима патријарх са свима орденима, и за њим иђаху архијереји и народ. Пред црквом дочекала је ову литију, у два реда упарађена, турска војска. Како се од уласка у храм долази одмах на „ камен ттма. зам.«" то је браство Гроба Божијег обучено у одежде са иконама, крстовима и рипидама, дочекало Патријарха на том месту. Ту Патријарху обукоше алеву, свилену богато искићену мантију, а ђакон му даде кадионицу и он окади камен помазања и предстојеће, па целивавши камсн, окрете се Гомоти, и три пута прекрстп и онда га поведоше Гробу. Два су га ђакона једнако кадила,, а он је благосиљао на све стране. Кад су дошли пред „ Кувуклију " — капеду, у којој је Гроб. свештенство стаде у два реда нзмеђу „Кувуклије" и Воскресног храма, а патријарх скинув панакамилавку, уђе у „Куваклију" да целива Гроб. Кувуклија је и споља п изнутра сва осветљена са небројно много кандила и свећа. После кратког времена, почеше улазитгг два и два, први архијереји, па за њима духовенство; кад једни изиђу други улазе, и тако док се сви не изређаше. На вратима од „Кувуклије" стоји