Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТ04НИЈК

Стр. 107

један монах, и при излаеку свакога 'кропи ружичном водом, Патријарх је једнако стајао код Гроба, догод се нису сви изређали. Најзад пзађе и он, и доведоше га у Воскресенски храм, где се одмах отпоче свечано вечерње с литијом. „камен помазања 11 то је једна мермерна плоча величине човечје, полозкена на месту где су Јосиф и Никодим скинувши тело Христово с крста, метнули га на камен-плочу и помазивали мирисима, увијали у плаштаниду спремајући Га за погребење. Око те плоче стоје велики подсвећњаци са великим свећама од православних, и ермена, па онда спровод жица преко плоче од источних подсвећњака и закачена за западне и по тој жици овешана кандила у лепим, особитог облика, фењерима, како не би ветар гасио кандила, јер је то место баш пред самим вратима црквеним. „Кувуклија" , то је једна веома лепа и сноља и изнутра, украшена капелпца, у којој је Гроб Христов, а која се налази на западној страни од Воскресенског храма, у великој петокатној са галеријама „ротоондм", коју завршује велико кубе, офарбано плавом бојом и искићено златнпм звезцама. На самом врху кубета, пролази светлост ради осветљење храма. „Кувуклију 1 ' украшавају и мале свеће и кандила на средини над улазом од пола православни а од пола горе католици, десно од уласка, од доле до горе православни, а лево ермени. Пред Кувуклијом стоје велики подсвећњаци, с десна и с лева, православних два, два католићкп и два ерменски. Кад бивају литпје и оваки дочеци. то сви пале своје свеће и католици и Ермени, а тако чине и православни кад они имају свечаности, у овоме су солидарни. Кувуклија је подељена на две капелице. Улазак је од источне стране, и одмах се улази у црквпцу св. Анђела. који је одвалио плочу од гроба. Ту имају два прозорчића округла, кроз којих Патријарх издаје ватру. која се јави на вел. суботу на Гробу Христовом. Ту на ереднни начињен ('Нлета

КРСНП ХОД { Шта је крсни ход и какним мислима и расположењем ваља ми у њима да учестнујемо ?

је престо од једног дела оне плоче. којом је био затворен Гроб Христов. То бива престо, кад служи православни архијереј односно Патријарх. Из те капелице улази се кроз веома низак улаз у капелицу, где је сам Гроб. Гроб је на десној страни од уласка. Ту је тескобно тако, да једва тројица могу стајати. Та мала капелица завршује се кубетом, и сва је искићена кандилима ове шаним о небо, а тако и у црквици св. Анђела, иначе ништа се не би могло ни видети, јер нема ни прозора. Гроб је тагго низак, да кад служи свештеник и проскомидише, мора да клечи на јастучету. Тако раде и архијереји. Кад се, дакле, отпоче вечерњ^, тада два ђакона обукоше преко стихара и орара још јадну одежду, налик на свештенички фелон западне цркве, само што је кратка до појаса. То је одежда од подугачке широке, колико су широка деђа, материје, па је онда на средини пачињен прорез као на епитрахиљу. како ће глава нроћи, и кад је ђакон обуче, она му једном половином покрије груде а другом леђа до наса На грудима је извезен архиђакон Стефан, а на леђттма васкрсење Хрпстово. Ову одежду облаче само на свечаном вечерњу. Овакву одежду имају и ерменски и коптски ђакони, само они носе још и митре. Ова два ђакона, дакле, тако обучена, за време појања Господи возвахг, окаде Воскресенски храм и Гроб, па после када сва остала св. места не гледећи коме припадају, православнима или којој другој хришћанској вероисповеети, а то исто чине и ђакони осталих хришћанских цркава. Вечерње је ишло истим редом као и код нас, На входу обукло се све свештенство преко њих 50. и појали су св^те тихш. Патријарх је стајао у своме столу у мантији. После вечерња, које се је свршило тек после четири сахата, Патријарх је био испраћен, уз звоњење звона, оним истим редом као и што еу га довели. Војска турска етајала је упарађена и одавала почаст. [ће ее). ИЛИ ЛИТИЈА). Крсии ход, у смислу заједничке молмтве, дело је велике хригаћанске побожиости и плод радње у срцима верн Хри-