Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 118

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 3

ГлигориЈЈ, те од црилике око 1818. год. исти владика запопи сина Дамјанова Вида Иванчевпћа. Пошавши поп Вид с послом у село Лохово, које се оа, Хргара с ону страну Уне — на лијевој страни југо-западно налази, у даљини око мала два сахата, па кад се је враћао већ у сутон, то га неки зликовац, из пакости, оданлен из мухамедовског села Рипча, турне из лађе у Уну, с још двојицом тезкака. Она двојица се некако спасе, но попа Вида како тада, тако и данас, нестане. Прогута га хладна вода УнаТо је било 1848. године; пошље ове несреће задруга попа Вида Иванчевића нескраси се ни нуне четри године заједио, већ се подјели на двоје, а кашње су се опет дјелили и расипали та-ко, да данас, од негда велике и чувене српске задруге попа Вида Иванчевића, има око 6-7 кућа, неколике како — тако зкивкаре; но шта ћемо де!"? То је зуб времена донио, а ништа на свијету постојано није! Вријеме г по котарима куле гради, а вријеме ]>азграђује а . * Речени поп Впд Иванчевпћ, код евоје куће на Хргару отворпо је школу око 1840. године, која је постојала све до 18о0. год. И ту су се сабирада Српчад из Крајине љуте и српској се књизи учили. Било је ту дјеце (већином свештеничка) из нахије • петровачке, крупске, цазински и Старог — Мајдана. За тадашње вријеме, та школа на Хргару била је у неку руку баш ко богословија, а мало ћу кашње поредати све свештеникз, који су на Хргару учили 2 ). Први је учитељ био на хргарској школи неки Адам Аџија. Адам је пошље оног несретног догађаја са блаженопочившим Видом Иванчевић отишао у село Притоку и тако био учитељ код куће блаженопочившег Филипа Ковачевића' ама у Притоци није дуго остао, ироћерали су га, н нијесу Турци дали школе у Притоци држати, када је пројереј Филип Ковачевић био је (како сам још као дијете слушао) врло лијепих цртица чути, особито био је милостива срца, вјеран цркви и вјери, вшпе је сиротињу волио, него богаташе, мада је и сам врло згодан био, а његова се је задруга на далеко гласала. Кућа, 2 ) Као што је већ речево, Хргар је горско чело и узвишено на бреговима, па се обичне каже око Бишћа: .,Отишао је на Хргар, био је на Хргару: а никад не ћеш чути; у Хргар је отито", иа сам и ја овде узео предлог „на" мјесго „У." — 11. С. М.

његова била је широм отворена сваком путниЕсу, а гостољубљу његову није било краја. Рекао би, еда је његов најстарији син Василије, или како га у Крајини зову, Вајан, садањи парох приточки и Хргарски, све добре стране свог доброг оца насдиједио, јер и то је једна добра и честита душа, гдје је требало на сигурном мјесту стати за слободу златну и крст часни, Вајан је ту бивао први, зашто и нека одличја има. Као слуга Божјег олтара, Вајан је још од 1862. год. Но, сад, да се опет повратим хргарској школи и њезиним учитељима. Као што споменух, први је био учитељ Адам Ација, родом је из Лике, н по свој прилици био је војнички бјегунац. Како сам могао чути од његових ученика Адам је врло лијеп рукопис пмао. Добротом мог драгог и врлог пријатеља, а честитога и доброг Србина пречас. госп. Јована Пећанца, добио сам једну књижицу, што ју је од учитеља Павковића, о коме ћу мало ниже неколике прозборити. Књижица је оклопљена кожом, формата је једног омањег псалтира", садржај јој је: све јектеније, возгласи, отпусти и важније молитве. Могло би се надјети име овој књижици „мали • ручни службеник". Види се да ју двије руке писале, на мјестима познају се црте, како су вучене, да је лакше писати. Рекао би, да има и гдје који лист умстнут, који је минејским словпма писан, а у онће сва је минејским словима писана, само је једна рука љепша. У књижице доста лнстова фали, а особпто с почетка. Куда је учитељ хргареки Адам Ацпја из из Притоке отишао, и шта је с њим пошље било, не могох разабрати . . . — Послије Адама, дође на Хргар за учитеља Обрад Паиковић, родом Личанин. Обрад је учио у манастиру Крци у Далмацији, тамо је — као што су су ми приповиједали провео четрнаест година. Из Далмације дошао је у Бос. Крајину у седо Клишевић. — У Клишевићу био је као мајстор од дрвенарије, а 1848. год, дође на Хргар и ту остане двије године. С Хргара оде Обрад у Крњеушу, близу Петровца, па ту код блаженопокојеног попа Тривуна Карана остане неко врпјеме, аоталеп је отшнао заучител>а у БосПетровац, у округу бихаћком. У Петровцу учио је