Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 131

родитељи ослањају на савест његову и одговорност — свако детенце учи ревносно, свим срцем, не за какву награду новчану, него за награду од самога Роспода, у другом свету, у другом животу. Такав је наиме, драги мој Никола, био учитељ у нашем посаду — покојни Леоновић, и све ово што сад знам, знам од њега. Он ме је учио не само читати и писати, него и како се живи на Вожијем свету. Сам га је Бог створио за учите,л.а, одарив га светлошћу ума и чистим, хришћанским срцем. Нема тога дана, да се нисам сетио на њега са уздахом ка Господу, — молим се Богу за душу његову, и име му је код нас забиљежено у споменици. Сад по нашим местима нпгде не сретам учител>а, који би тако свом душом био одан свом позиву и свом раду, као што је био покојнп наш ЈГеоновић. Можда има и сада гдегод равна њему, но поуздано знам, да је такових мало: „Много званих, а мало изабраних!" За општину је такав учитељ, прави дар божији, и сретно је оно село, које има таковога учитеља. Ншсола. Јест ; то је истина; без школе пе може бпти ништа добро. Онуфрије. Не учи школа синко, но учптељ! Много ли је зар користи у том, да код нас, мал'пе, у сваком селу има већ школа, а по градовима много више разнпх, виших училишта, кад из њих иза^е толико незналица и невежа?! Никола. Шта ти говориш, деда! Зар и из вашнх школа излазе незналице и невеже ? Онуфријс. Па зар ти мислнш. да само код нас по селима у простим гуњевима, и дроњцима и кожусима иду незналнце и невеже? Не, мили мој, њих је у Лавову

тма у самим вишим училиштима, ма да се одевају у скупо одело и носе у рукама пуно прстења. — Но ми се заговорисмо и одосмо далеко од наше траве. Вратимо се нашој књизи Прича, к речима. Соломоновим о премудрости: Л8шч! ко [|'к> кУпо^дти, нгжми злдт.т и гјкбјм [окрокни^, читиИшл ж! есг-к нлпнш лтиогоц^ннм^-ћ н( 10пј>0тимл\!тга !и ничтож! ,т8к<1КО * к.тдгознлтни е (тт1 кг6,ит> пјјиклнждкжј^илна ти к1ако ж! мтгтно! н!до(тоино !а е [т-ћ, Разумеш ли те рећи, Никола? Никола. Ја то овако разумем: мудрост ]е скуп.ља од свега, у целом свету нема ништа таковога, тто би се могло изједначити с њом. Онуфрије. Добро је, Од речи до речи ово место у причама Соломоновим можемо превести овако: ,,Бол>е је њом трговати, него трговати сребром и добитак на њој бољи је од злата. Скупља је од драгога камена, и што је год најмилијих ствари твојих, не могу се изједначити њом". И даље је речено: Долготн бо жнтна н /1 -бтл жнзнн к ћ д1[ннтс^ !а, кг ш^иц^; Ж! !А богиггко н (Д(ткл. У десници ЈО) је дуг и сретан живот, у левици — богаство и слава. Отт, у[Т'К 6А ИГ^ОДНТ-К ПјЈИКДИ, 3»ТК0Н Ж! II ,ии/тотт-к азмц ^ нојит - к . Ах, како су то златне рећи цара Соломона, како су лепе и мудре! Да, тако је: из уста мудрога чућеш само правду, све, што год кдже језик његов, биће закон — поука какав треба бпти и како- живити, дакле — милост, благост. Разумеш ли сада. сине мој, колико је нужна друга чоробна трава, да живиш дуго и сретно и да стечеш имање? Иикола. Разумем Онуфријв. Купуј себи мудрост, разум! Брини се да добпј'еш здрав и истинпти појам о стварима божанственим и човечијим, што в ппт е можеш. Купи целу св. Бпблпју и читај је, купуј свакојаке корпсне