Bosansko-Hercegovački Istočnik

Срт. 132

Б.-Х.ИСТОЧНИК

Св. 4

кљиге и учи се из 1бих. Видиш , у мом је орманчићу мног-о књига; ја чнм чујем, да је изишла каква корисна кп>нга. одмах со побринем, да је куиим. И тако ћу чинитп док живнм. Те су књиге моја мудрост. Ја их читам увек, како само добнјем празна времена. ЕБива моја, врт, стока и пчеле моје — дају пићу мом телу, а ове књиге хране ми ум и срце моје. Као Хришћанин, ја не знам ништа слађе од речи светог Писма; ништа ми није милије од онога. што су нам дали свети Кирпл п Методије, којн су писмом просветили сву нашу свету земљу. Тако и ти радн. Набави себи и ти такав, орманчић постарај се да имаш много, много корисних књига,

исписуј из књига увек добра и корисна места за нашег брата се«љака, да не буде невежа и слеп код очију, да зна свој закон хришћански, и своју отаџбнну, да зна, кому је непрнјатељ, а ко пријатељ, каква су му права н дужностп. И за то ћеш имати награду — знаш какву? Ту исту, о којој гокори цар Соломон речима: Долготд ЖИТ1А И Л^ТД ЖНЗНН ДКНИЦ^, кт* ш^шц^ ЖЈ €А КОГДТСТКО Н 1ЛАКА. Никола. Све ћу радити тако, како ме учиш, мили мој деда! Онуфрије. Морам те загрлити за то срдачно, мило унуче моје! [Наставиће- се].

БОГОЈАВЉЕЊЕ. Матеј: 3. — 13.—17.

У вријеме оно, било је то давно, Кад из Галилеје дође Иеус славно. На ријеку Јордан лретечи Јовану, Да опере грјехе праоцу Адаму. Да га Јован крстн у јорданској води, А тијем да клетве људе ослободи. — „0 Иаусе, — сине Витњсг Оца Бога! Не приморај мене вјеџна слугу твога. Ти сад крсти мене часним крсто.ч твојим Да се ја веселим са народом својим...." А Исус му рече: „ Остави се сада Крсши Бога сина, који свијем влада.

Тако Отац жели са небеса горе, Који влада св јетом, кога слуша море а . И Јован га крсти у води Јордану, Са истока сунце сву земљу ограну . . , Над крштеним сином небо бе отвори Дух к'о голуб сађе — Отац проговора : Ћ 0ј народи драги, срсИни свагда 6и.ги : Овај је мој синак мени најмилији ! Ово ми је синак, ш мојој је вољи, Никакав син. није од мог сина болм/"' Родољуб.

БЕСЕДА У НЕДЕЉУ XIV. Изговор и правдање ХришЂака, који не проводе хриш +»ански живот.

Велики обед, који зготови цар, јест само хришћанетво, које Исус Христос предаде као спасоносну уредбу, као храну за сваку душу.

„И 110Г.1И ј).1ЕМ [КОА ПЈШЗК.1ТН ЗКАНКУА Н.1 Сј)ИКН Н I« ^отајс^ Нр|'к'Г'Н" ■ (Мат. 22. 3). на то позва Христос преко својих апостола Јудеје II незнабошце, али ови већином позив одбишА из ништавих разлога и хришћанства не