Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 153

шући се у познатим избраним умовима, као у драгоценим сасудима. Речју, ниједан се човек не може оделити од расе или од Цркве: он мора тражити да седи за опгатом трпезом и да се храни општим хлебом живота. „Један Господ, једна вера^ једно крштење, један Бог н Отац свију који је над свима и преко свију и у свима нама,, — ту је истина природе у толико, у колико и Откривења. По овоме ми тврдимо, да дужност религиозног учитеља никад не подлежи утецају времеиих промена, и да ће .з.уди, можда, сравнити горе, али никада неће начинити жељезног иута до неба; што је пастирско служење таково пак природно уређење у духовном или иравственом свету, какво је у физичком — гора, давајући равницама влагу

потока; што човечија природа одговара божанствено] заповеди: „мтд^/ште ми Кар= навЗ и Оавла на д*кло, нд нежс призка^*ћ и\х"; да кад су сви народи признавали неопходност духовенства у прошлом, то они неће престати да га признају и у будућем; и што у садашње време, кад на све стране избија непоштовање спрам позитикних (Божанствених и људских) људи уре^ења и истраживања природна, особито је неопходно свештеницима да показују народу на природне основе пастирског служења и представити му да види, да кад неће да слуша истините религиозне учитеље, служитеље речи Божје, то неизбежно ће ићи за лажним служитељима речи човечије. (Наставиће се).

ИОУКА ЗА СВЕШТЕНИКА 1Т0 СВ. ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ.

Поучавај се, свештениче, да представиш себе дјелатељем непорочним, како би могао проповиједати ријеч истиниту ; не улази у цркву за вријеме молитве, мрзећи кога, те да се тако одвојиш и удаљшп од утјешитеља Духа. У онај дан, када ће се свнјет скупљати ради молитве, не осуђуј нити се сва^ај, него остани и буди у цркви, моли се и читај, док не дође час, у који ћеш свршнти божанствену тајну; и тако приступи са скрушеним и чистим срцем Св. Жртвенику, необзирући се тамо и амо, него са страхом и трепетом стој пред небесним оцем; ради неких неваљалаца и лицемера, не одузимај што од молитве, нити је скрати, него пази и гледај у небеснога оца, који је пред тобом и ав^елске силе, које га окружују. Учини себе достојним свештених канона, и не служи службу Божију (литургију) с онима, с којима би ти канони,

забрањивали. Гледај с киме стојиш упоредо, како служиш и коме дајеш св. Евхаристију (прнчешће); не заборављај спаситељеву заповијест и ону св. Апостола, која каже; „не дајте светињу псима и бисер не мећите пред свиње." Пази, да неби дао силу Божију у руке недостојних; немој се стидити слављеника земаљских у часу твоје службе, него само достојним дај причешће на поклон и без иаграде, као што си и ти тако примио; а онима којима забрањују божанствени канони, не дај причешће. Мотри да небрежењем миши, или друга каква жнвотиња не приближа се Божанственој тајни, нити да се предругојачи пли надими. или да се даје неосвећеиима и недостојиима. Ово н овако чувајући, спашћеш и самога себе, о! свештениче! и оне, који те слугаају. „Цариградски гласник."