Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 158

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

прави Србин и добри Хришћанин, опазио је, да наша црква у врло сдабом материјалном стаљу стоји. Пригодом дјелидбе Вида са Васом дне 24. октобра 1894. братом својим, дијелећи се и од овог св. храма, зазкели себи усш мену оставити, за дугу успомену, што том честитом младићу јавно признајем како испред себе, тако цркве и народа, односно управе црквене. Живио Србине, на дику и понос ерпскоме роду ! У Живиници (Скендер-Вакуфу) 20. марта 1895. Потнрсдсједник општине Лука Поповић, свештеник. Исправак. Стр : Ступац: Ред врста: Стоји: А треба : 03 го оздо 94. — II. — 7. Претекл.и су Претекли су даданае свију нас сви

95.

96.

97.

I. — — 24.

II

II.

12.

13.

Фрамсоа Ноел Бибев Вер: шта помаже слобода Бож'Гк> покм^нпо ПрОТНКЛАЦПНГА и Т. д.

98. I. А на стр. 94. треба: I. Тим. VI, 20.

— 9. Што се нека сила 5. — Без наде — 6. Нити су 5. — На слободе и правде — Л>уди су очигу рани зала 7. Показује пририма под нримједбом 6) стоји: I. Мчт., а и т д.

Франсоа Ноел Бабев Јер: шта помаже слобода Бож('к> ПОКСЛ^ипо протиклжстгА : проТИКЛАК)ЦНИСА ж? Иште се нека сила Без науке Нити су На основу сло* боде и привде Људи су осирани од зала Показује примјерима КЊИЖЕВНЕ ВИЈЕОТИ.

Накладом књижаре А. Пајевића из Бовога Сада, изишла је нова књига: „ IIравила православне цукве с шумачењима и коју је ваљано обрадно Впсокопреосвештени епискон далматински др. Милаш. Књига изиоси 645 страна велнке осмине и садржина јој је: Посвета, предговор, правила св. апостола, васионских и помјесних сабора, св. отаца, допупидбена правила, и свему томе, на крају књиге, додат је азбучни преглед, по коме сваки може лако изнаћи оно, што мује нужно знати. Ово је књига I дјела, а II. дпо ући ће одмах у штампу. I. дио стаје 4 фор. или 8 круна. Високопреосвештени писац, послао нам је ово дјело. уз напомепу, да се оцијени и свештенству препоручи. Што се тиче оцјене тако важнога дјела, ми нијесмо компетентни оцјењивати онако високоучено лице, као што је високопреосвештени епископ др. Милаш. Оцјењивач би морао бити нешто друго, иего ли што је наша маленкост. Обилан и плодан рад, којим је др. М нлаш досад обогатио нашу црквену књижевност с погледом на црквено право и иравила св. нам православне цркве, свједоче нам, да је и ово замашно и корисно црквено дјело пзрађено по најсигурнијим оригинадним изворима. Име са-

мога впсокопреосвештеног ауктора, сигура нас, да је рад потпун и сигуран. Ми смо имали правила високоуваженога ппсца и одпрцје у рукама, али еу нека од тијех непоњатна, тако, да ик невјешт читатељ неможе потпуно разумјети; а из овако протумаченнх иравила, сваки, па и најневјештији, моћп ће појмити и правп њихов смиеао. Тој незгоди, овијем дјелом доскочено је, и пошто тако протумачених црквенпх канона досад не имадоемо, — овијем ее то ново дјело, свему ерпско-православном свештенству и евакоме, који жели да установе евоје св. православне цркве разумије н њима се користи, најтоплије преџоручује Нп један свештеник не би смио бити без тако ваљане п згодне књпге, коју ревно читајући, сазнаће све, шта му црква и установе њсне налажу, од чега ли и њега п његову правоелавну паству одвраћају и чпм га казне. Изишао је „ Ше.чатизам православне Епархије Боко которске" за годину 1895., из кога се види, да цијела та Епархија има: 8 манаетира, 4 протопрезвитерата, 43 парохије, 206 цркава, 5257 домова, са "^7.574 душе. Свештеннка монашког чина 11, а свјетовног 46. За прошлу годину, родило се 700, а умрло 537 душа; прираст је 163 душе. Еиархијска Конзисторија