Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 159

управља са 14 разних заклада, међу којима је и заклада нашег узвишеног АЕ и Митрополита Ђорђа Николајеви%а од 12.000 форинти, намијењена за нзучавање српско-православних младића на вшним и ередњим школама. — У онамошњим птколама, нредавата је вјеронаука православним учениднма, који има на броју 2000. „Невин — осуђен", нриповијетка, коју је написао срп. нар. учитељ М. Ђ. Косић у Араду (АгаЛ-ТЈп^агп) у елегантном повезу. Цијена јој је 50 новчића.

ч и т

Стеван Млађанови*, скештеник Бочачкп

послг1Је дуокег боловања преминуо је 8. марта 1895. године а сарањен је у породично гробље налазеће ,се у близини његове куће на сопственом земљишту, коју је жељу на самрти изјавио. Опроведен је од тројице свештеника и то Павла Млађановића из Јаворана, Луке Поповића из Живинипа и Станка Врањешевића из Крупе дана 10. марта 1895. Код покојника није се нашло никаквих старинских сниса, а исти је рукополозкен 20. и 21. септембра 1865. за ђакона и свештеника у манаст. Гомионици од митрополита Игњатија II. Покојник је рођен у селу Бочцу 20. марта 1830. од родитеља Петра и Анђе, тежака из Бочца; оставио је иза себе сина ожењена, који имаде петеро дјеце и који се тежаклуком на сопственом земљишту бави; а по народном предању била су до сада у његовој породици 74 свештеника, те се од исте породице сада једини још Павао Млађановић, рођак покојников, као свештеник налази. Покојннк је био један од старих неппсмених свештеника, због чега је впше пута себи писара узимати морао, јер оно што је он писао, само је он прочитати могао. Владања је био приличног а у народу био је доста обљублзен и поштован, што доказује и та околност, да је на његовом погребу 136 особа присуствовало. При свршетку опијела, изговорио је чинодјејствући свештеник Павао Млађеновић сходну

Крајем мјесеца марта о. г. отпочео је излазити у Вршцу нов лист под насловом : „ Српство" за автономне просвјетне и материјалне потребе. Политика је искључена. Цијена је Српству, које ће излазити недјељно на читавом табаку, 4 фор. Др. Стеван Павловић из Н. Сада, саставио је нову књигу под именом: ^Есшетика^ или Паг/ка о љемоти , која ће изнијети од 10—12 штампарских табака. Цпјена је књизи за уписнике 80 новч. Та књига намијењена, је за школу и народ. Новац се шаље писцу. Препоручује се.

У Л А. бесједу, којом је оцртао живот покојштков и исту довршио са ријечима: „Бог да му душу ирости и вјочна му памјат" ! Алексије Перинови^. парох Љубомирски ; (у протопрезвитерату Бидећком). Још од године 1882. почео је трунути у свом здрављу, а од нападаја незнабожачке руке, која се диже на њега дана 9. септембра 1882. у ноћи, на кога су зликовци на кућу му напали, и страшни је ударац те ноћи под,нио и још са свим поробљен његов сиромашни иметак, те је ноћи пропао, тешко тулијама од пушака испробнјан. Од те црне ноћп за љега и његово сиромаштво, почео је мало по мало оболпјевати, крпећи, дан за дан, свој живст љекаријама, док му више не помогоше ни љекарије ни доктори. Болест га свали у кревет, те након тешког десетодневног боловања, примивши тајну св. причешћа, пресели се у вјечност у 3 еата послпје поноћи, 10. фебруара 1895. Тнјело покојниково, опојано је од четири свештеника: Всоконречасног г. Јевстатија Гаћиновића, игумана манастира Добрићева, преч. г. Риста Кочовића, пароха и надзиратеља протопрезвитерата требињског, Ђорђа Периновића, пароха и надзиратеља протопрезвитерата билећког, оца Симеона Борковића, јеромонаха манастира Добрићева. Тијело нокојниково сарањено је и предато матери земљи у 11 сатп пред подне, 11. фебруара 1895. г. код парохијалне цркве у Љубомиру, код храма св. Арханђела Михаила.