Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. I И 2

Б-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 33

ускликнуо: Јаох мени! тгибох, јер сам човек нечистих усана: јер -цара Господа над војскама вид)ех сво)им очима (Ис. 6, 5). А ми се епремамо не само да видимо Господа, него да Га и примимо у себе. И по овоме каквим страхом и тропетом ваља и треба да се испуни срце наше? с каквим осјећајем^покајања и скрушења о грјесима дужни смо ми да приступимо примању у пре. чисгим Ги" животворним тајнама Хрпстовим Самога Христа Спаситеља? Дакле са страхом Божјим приступите. Сг к^рок> пригтУпит^. Онај, који приступа причешћу Божанственога тијела иживотворнекрви Христове дужан је тврдо и несумњиво вјеровати, да ]е Господ нага Исус Христос једини наш Спаситељ и да нас осим њега ништа и нико на свијету не може спасти од гријехова и вјечне смрти: нема другога имена иод небом : данога људима, којим би се мимогли спасти, осим имена Госиода Исуса Христа (Дел. ап. 4, 12). Онај, који приетупа св причешћу, дужанје тврдо и несумњиво вјеровати^ да под видом хљеба прима истинито и право тело Христа Спаситеља, а под видом вина истиниту и праву крв Христа Опаситеља, — ону исту крв, која је проливена на крсту из пречистих рана Нзегових и која је очпстпла све гријехе наше. При такој само вјери биће нам св. причешће „ко кленТе гр^-шк-к и к-ћ жизднк к-бчнХи," при такој само,

вјери — причешће пресветих тајана, Христових душу чисти, освећује мисли, сажиже трње свију сагрешења наших, служи нам „ко шц&нн Г е д У ши и т^л,|ј п при такој само вјери онај, који се причешћује, сједињава се са Христом и постаје причасником жквота вјечнога. А који нема такове вјере, томе ће бити причешће светих тајана „ко !^д"к и шг&кдеше.' 1 ЈБубазни слушаоци! ЈЗријеме ее већ приближило, — још мало па ће се отворити двери св. олтара Господњег и предложиће вам се за јело Божанствено тијело и животворна крв Христова. Па приступите са страхом и трепетом и са тврдом вјером у Христа Спаситеља; плачите о својим грјесима, реците из дубине душе: Спаситељу наш, ми смо грешници, - први грешници на свијету, и ниемо достојни да уђеш под кровове душанаших; али Ти, Христе Јзоже, по неисказаном милосрђу свом, који сн Митара оиравдао, хапанејку помиловао и разбојнику раја двери отворио, отвори и нама утробу човјекољубља твојега, прими нас који~јТи долазимо. Учинннас недостојне да се причестимо пречистих и животворних тајана твојих „ко шстлкленГе гр^^-шкг и к-к^жизднк к^чнЉ". Амин. У Митровици 1895. прерадио: Григорнје А. Николпћ. свештеник.

ПОУКА ПОСЛЕ ПРИЧЕШЋА.

ВЉте ЛН , ЧТО [ОТКОЈИД"ћ КД.И-1, ? — знате ли ; шта ја учиних вама, — питао је Христос Спаситељ апостоле послије тога, кад им је дао на тајној вечерп Божанствено тијсло и часну крв Своју. Знате ли и ви сада, шта вам Христос Спаситељ учипп? Он је дао и вама ])Ожанствено тијело и најеветију крв Своју — оно исто тијело, које се родило од пресвете Дјеве Ларије, које је страдало п умрло за нас на крсту. Ону исту крв, која се проливала из пречистих рана Његових на крету за нас грешне. Ви примисте сада оно исто тијело и ону исту крв, којим се причешћиваху п свети Апостоли и сви праведници. Бидите лп, какав неоцијењени дар даде нам сад Христос Спаситељ? Ви сте сада другови и саиричасницп Апостола и свих светих. Мало је то, виете другови и браћа Самога Христа Спаситеља, јер кроз причешће св.

I тајана ви сте се с]единили с ЕБим на]тјешњом везом. Он је сада у вама, и ви у Њему. кдми ЛЈоК) Г1/10ТК И ШАН Л1 О К ) КрОКК КТ^ ЛЈ Н^ ПрЕКНКДЕТг Н кђ не/и-к, рекао је Господ. Удостојивши се тако великоги неоцијењеног дара, шта ви осјећате сада? Није ли истина, да вам је сад на души тако мирно, угодно, весело и утјешно, да је иеказати тешко? Да, у коме је Христос Спаеитељ, код тога је на душп рај, блаженство. Хоћете ли, да буде Хриетос Снаситељ у вама на дуже вријеме? Не жалостпте Га евојим грјееима, не одбацујте Га од себе и он ће бити у вама.'; Опомените се, шта сте осјећали, кад сте исповиједали гријехе своје оцу духовноме. Вама је било сгидно, болно, горко, досадно за то, што сте се предавали гријесима. Сад судите и сами ;