Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 34

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 п 2

како је греотно предаватп се наново грјесима, промијенути времену сладоет греха за Хрпста Спаситеља? Жаиостан је био Господ наш Исус Христос за вас, када сте се предавали грјесима. Нз.ему преблагоме жалосно је било, неописано жалосно кад сте ви трчали у бездан паклени. Он је сва средства употребљавао, да вас врати на пут прави, да се сједини с вама. И ево сад се Он радује што сте се вратили на пут прави и сјединили се с Њим. Па радујте својим добрим дјелима, бјегајте од грјехова, и Он ће бити у вама. Обрадујте своје анђеле хранитеље. Они су плакали, кад сте ви провађали живот у грјесима. Но ево они се сад радују, што сте одлучили да оставите свој пређашњи живот и што сте се сјединили

с Хрпстом. Па не пријечите им да се радују о вама, бјегајте од гријехова. Смилујте се иа своје душе, оне су иатиле, Кзмучиле се гресима. Но ево сад је Христос Спаситељ, уселивши се у њих, развеселио, обрадовао их. Па дајте им да се радују даље и више — чувајте се од грпјеха. Па спомените се, драги моји, шта вам је учинио сада Христос СпаситеЂ. Он се сјединио с вама, Он је сада у вама и с вама. Па будите и ви с Нзим, не бјегајте од Нзега и Он ће бити у вама. Амин. У ШитЈМвици 1895. прерадио: Григорија А. Николић. свештеник.

НА ГЛАС СМРТИ великога Србина — родољуба, узор архипастира и добротвора Георгија ПкколајевиЛа А. Е. и Матрополита Дабро-Босаиског. 1 ). И опет једна 31!'језда Са српског неба паде, И опет оштра стр'јела

Србинству рану даде.... И опет сузу проли Српскога рода вила И суза чиста, света Покваси вили крила ... И опет српство тужно Од ока сузе лије; И тежак, болни уздах На све стране вије. ... И сунце негда сјајно, Нама за облак зађе . .. Сред бола, тешки јада Српство се само нађе... Нестаде дике поносне Босне, — Умрије стара свештена глава. А широм српства, ко једним гласом Захори се слава му! слава!...

. .. И тужни вапај Српства Олјекиу земљом — широм. И звона забрујаше Тихијем свемиром . . .

С' неба се вијенац сиушт,а — Гледам га како сија! Над гробом Срб-идеала Поносно он се вија. На њему златна слова Казују име • сјајио, Које је за род знало Живити тако славно! . . . И горко сузе лијућ' Душа ми иа гроб лети, И с' ц'јелим Српством кличе: Слава Ти владико свеши.! Бос. Петровац 9./2. 1896. год. Богд. Р. Милановић-Крајишник

х ) Ову пјесмицу читао је, на парастосу великога покојника у бос. Петровпу, преч. господин Коста Новаковић, парох и надзиратељ. Писац.