Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 36

И плати се такса морем око 60 круна. Ко оће, из Солуна, р1де лађом у св. Гору за 8 круна: — 4). Из Биограда преко Н;;ша, Пирота, и Цариброда до бугарске гр:шпцв жељезницом стаје нут 20 круна, а одатле преко Оофије, Пазарџика, Филипопоља, Једреие у Цариград за 65 круна. Из Цариграда морем и већ означеним путем до Јафе плати се око 40 круна. — б). Је пут преко Будимпеште, Беча, Цириха, до у Тријест жељезницом за 60 круна. Одатле морем преЕ «о Венеције и Италије у Неапољ, па Александрију, Портосаид и Јафу. Пут траје 10 дана и стаје 60 кЈзуна. Из Венеције путује се лађом у Бар, ђе почивају нетљене мошти св. Николе, па онда и у Рим, све Аустријском лађом, и т^ј пут плаћа се засеоно. — 6). Путовати се може жељезницом преко Загреба до у Фијуму, па онда лађом у Задар, Спљет, Шибеник, Дубровник, Котор, Будву, Спич, Антивар, Улцињ и т. д. до у Кореју, ђе почивају мошти св. Опиридона. Билета морем за 10 — 12 дана стаје око 50 круна. Из Кореје иде се преко Сантенавро и Колефоније у Пиреју 6 —'8 дана за 40 круна. Из Пиреје у Александрију, Омирну, Портосаид и Јафу за 40 круиа. Тај пут и грчка острва лијепо је видити, но стаје скупље, него ли којим од већ поменутпјех путова. По Палестини се разплазе путници на разне стране. Главна су св. мјеста: Гора Јелеонска и Сион, св. Гроб Христов, Гетсиманија,

Св. 1 и 2

Крсни манаотир св. Симеона Богопримца, Соломунов храм, село Кровије, Витлејеи, Хеврон, Јордан, Мртво море, манастир св. Саве, Гору ће је Христос 40 дана постио, Јерттхон, Источник пророка Јелпсија, Витанију, ће је гроб св. ЛаI зара. У сва та мјеста путује се пјешице и на коњу, ређе на колима, али свукуд треба ићи с друштвом — сам ни пошто! У свако доба од године лијепо се у св. мјестима придесити, но Васгсрсеније Христово не би требао нико пропустити а да тамо не буде. Рођење Христово (Божић) такође се слави најсвечанијим начином у Витлејему, куда одалази и сам јерусадимски патрнјарх, кога с великом помпом дочекују тамо. Јеромонах Грбовић рачуна почетак пута из Земуна без ране и да се с добром штздњом може отићи и натраг повратити са 400 круна. Прилози се дају добровољно. За језик се нетреба бринути, јер и тамо има Срба и други словена, с којима се човјек може споразумјети. На послетку г. Грбовић каже, кад би се из Босне и Херцеговини пријавило 10 — 15 особа за путовање у св. мјеста, да би им он радо био путовЈ ^ом. — Коме је Бог дао, да може, лијепо би било, да се за живота поклони онијем светињама, а још љепше, кад би се тамо на св. Спаситељевом Гробу завјерио, да красти, варати, лагати, криво свједочити, хулити и т. д. неће. Ко би с том добром намјером предузимао пут у св. мјеста, и ми би му од своје стране препоручили, да се, у име Божије, одлучи поћи у св. Јерусалим-

Б.-Х. ИСТОЧНИК

НЕК0ЛИК0 СТАРИНА У I. Стара развалина цркве у БољаниЂу, која је била на узвишеном округлом бријегу више села под планином, изгледа округла, а озго 1е равна. С ње се на далеко види. Од ове у близини ове развалнне, има још неколпко развалина као: Карановца цркве, удаљена четвртину сата; Оочковца цркве, удаљена по сата; Стјепанове цркве, удаљена сат; Брј еснице цркве, удаљена такођер сат. С развалина у Бољанићу види се Крмин планина 15 сати далеко на западу и 3 града. На истоку, град Оребреник удаљен 9 сати; на

ГРАЧАНИЧКОМ КОТАРУ. сјеверу град Соко у даљини 3 сата, а на западу Добој далеко 2 сата. На сјеверу су села: Стјепаново поље и Брјесница; Оиједи камен крш, који изгледа округао. На југу је планина Петровица у даљини од једнога сата; на југозападу по сата далеко јесте Гостиљ планино, удаљена по сата. Око бољанићкихразвалина има старо гдобље с неколико гробова. Према староме олтару налази се један крст, који се зове калуЈјерски крст, бијел као млијеко (Јамачно мрамор! Пр. Ур.), а нема ниваква натписа. То је мјесто плужевина.