Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 35

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА „ВОС. ВИЛЕ*

Српско правосл. црквено-пјевачко друштво „Слога" у Сарајеву, у славу десетогодишњице „Бос. Виле" приредилоје у понедељак 28. јануара т. г. забаву са игранком у просторијама „ГрандХотела" Чист приход нампјењен је „Бос. Вилп." Одбор је преко тога листа позвао све претплатнике и пријатеље „Вилине," да у прослави участвују. Добровољни прилози примаће се са захвалности и путем истога листа објављени бити. И ми се од наше стране томе слављу ј придружујемо, желећи обљубљеној „Вили" дуг опстанак, како би и двадесетогодишњицу могла славити. „Бос. „Вила" је поучан и врло добро уређен српски лист. Страна критика увијек се повољно изразкавала о добром правцу и моралној користи тога листа по народ српски, који га је на све стране, ђе срби православни живе, обљубио и пригрлио. Осим марљивога му уредника госи. Николе Т. Кашиковића , на листу еу увијек радиле добре и ирипознате снаге, с тога је „Бос. Вида" не само овамошљпм србима од замашне користи била, него ли је п код прекосавски срба, као и срба у Србији, Црној Гори, Војводини, Далмацији и т. д. мио и обљубљен лист. Напосе пак, срби Босне и Херцеговпне могу се поносити,

што у својој земљи имају такав лист; с тога треба сваки, ко год мозке, да га и магавријамно шшиомогне и да се на њега претплаћује. Свештенство наше, коме треба здраве науке, имало би једнаком љубављу да обгрли и прима „Бос. Вилу." као и свој лист „Б. X. Источник," и ми им то од своје стране својски препоручујемо. Чежири форинта за годину дана издати, то је заиста мала жртва и незнатан принос, а листу је велпка корист. Често пута један ^едини чланак, мудра изрека или ваљан примјер, човјеку велику корист у животу допринесе, а шта- може учинити марљиво читање читаву годину, осим пријатне забаве, која је сваком у слободним часовима нужна. Уздамо се да ће ова братска препорука наћи одзива, како код нашег пречасног свештенства, тако п код свију осталих срба, који љубе просвјету и своју српску народну књигу. Цијењеном уреднику „Бос. Виле" Господину Николи Т. Кашковићу захваљујемо на труду племенитим осјећајима, марљивом раду и, срдачно десетогодишњици придружујући се, честитамо велики уепјех, који је својим радом у ^Вили^ постигао! Живио јуначе!!

ЈЕВТИНО ПУТОВАЉЕ У СВ. МЈЕСТА

Јеромонах Сача ГрбовиИ , хиландарац, којп је доста свијета иропутовао и трипут досад св. Јерусалим и друга источна мјеста походио. пише нам, да се путовати може на разне стране и да пут данас ни у четвртину није толико скуп, као што то негда бијаше. Од свију православних, највише данас путују Руси у Хаџилук на поклонење св. гробу Христовом, тако, да њих 10 — 12.000 сваке године руљама креће у Палестину, да прођу и виде знамените хришћанске светиње. Руси су установили т. зв. руско-палесшинскг) друштво у Одеси , које даје знатне олагсшице путницима свију вјера и сталежа. У Јерусалим се путује: 1). Дунавом, преко Оршаве и Видина у Галац лађом у III. плацу за 18 круна. Одатле преко Шумле и Кестенџила Црним морем до у

Цариград плати се за лађу 8 кл. 20 круна. Из Цариграда преко Измирне, Хиоса, Триполиса и Бајрута до у Јафу морем за 8 дана. За 40 круна. У Јерусалим жељезницом за 4 сата за 6 круна. — 2). Од Галца руском лађом у Одесу. Ту се код поменутог руског друштва извади билет за сва мјеста приморска, као : Одесу. Цариград, св. Гору, Солун, Пиреју, или: Атину, Хлос. Триполис, Смирну, Бејрут, Јафу, Портосаид и Александриј у • а ко оће особно у Каиро, па преко Измаила на Синај и у Јерусалим. Цио тај пут траје 15 дана лађом н П1. кл. и плати се 120 круна , не рачунајући у то пут у Каиро и на Сина.ј. — 3) Пут преко Биограда, Ниша и Ристовца 25 круни. Одатле све жељезницом, преко Скопља до у Солуч 20 круна. Ту се дочека руска лађа, која свако 15 дана путује за Јафу,