Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 41

времени и вечни живот — времени за кратко, а вечни за вечита времена; етворио те је по обдичју и слици Својој. Схвати величину дарова, послушај Господа свога, пођи за Њим, остави својевољство, не задржавај се на путу погибељи, недај се варати од лажне сласти овога света. Погледај, с каквом Те кротошћу и смерношћу позива Твој Владика. Зашто лењујеш, а не бдијеш и не показујеш усрђа? Господ те не гони, него призива, — не на посао, него на одмор, не на тугу, него на весеље — да с Њиме царствујеш и с ангелима, да се веселиш. Пођимо за њим с вером и трпљењемАко се на том путу деси и што страшно или мучно, не плапшмо се и не враћајмо се назад, као некада неблагодарни јудеји — котловима и свињском месу — у таму греха и сладострашћа. Него пазимо добро, да нам душа наша не паднс у пустињи безакоња и да је нечисте птице не поједу. Молим вас, послушајмо глас Христов и сљедујмо му несумњајући, неповратним корацима. Данашње евангелије 37. зачало од Марка, јаено нам говори о томе. Господк; иже Јсоиут-к по /ии* нти, ди отк!ј1ж[т(а 11К1, н коз,ш'п» кјттћ 1кои н по /ин^ град5тт1. нж! ео ^-ош^тт* д8ш8 јкок) гпигтн, погУкитг (о : м нже пог8кнтг дУш8 гкого /Иж( рлдн н бклнгмно, тон гпнгет " к к> и ост. Господе мој хтео бих те запитати: кул,а идеш? а знам, даби одговор био: На Голготу, — тамо, где је Адамова глава сахрањена, где се кнроднлл и вечна смрт зацарила; тамо хоћу муке да претршш и на крст да се подигнем, тамо да умрем и смрт да умртвим, царство њено да уннштим, а Адама и његово потомство, да у рај уведем. А ти, православни роде хришћански, гдедзј шта чини Владика твој за тебе; погле како грозну смрт трпи ради тебе, А ти, ако хоћеш, да сдедујеш стопама Христовим, не хвастај се за земна блага; буди као бескућник и безродник свагда готов, да за истину пострадаш; одбацуј све од себе, што ти стоји на путу, који Христу води; омрзни сву варљивост овога света, да те ништа неби могло задржаватп. Тада узми на се крст, то јест, добровољно трпљење и страдање; буди готов свагда умрети за Христа, трпети све жалости и беде у свету. У свему буди уздржљив, као: умртви себе, буди мртав за зле помисди и греховне сладости, умом се разапни на невидљиви крст. Ако то учиниш, онда слободно можеш рећи са блаженим Павлом: /Нн-к лнр ригп/лгж, и ~

,шр$. Рсзуми! Свети Павле је омрзнуо свет, а не свет Павла. Павле пак не назива светом земљу и небо, него светске ствари, као: похвалу од људи, почарти, славу, богаство; свз се то чини врло привлачно и сјајно, — а за Павла то све бејаше мртво. Такав треба, да је сваки хришћанин и увек треба, да се сећа Павловпх речи. Па нп са тим, што је све земаљско за мртво сматрао, не бејаше Павле задовољан, него он и сам бејаше ! мртав за све то; као што јесве земаљско за мене мртво. тако сам и ја мртав за све земаљско; мене не може ништа да задржи и запљени, јер за мене ]е све мртво и ништавно; ја не могу желети земаљско, потоме, јер сам мртав за њега. 0, како је блажено то мртвило; оно је боље од сваког живота овога века! Сравнимо, разјаснимо то двојако мртвпло. Нека- буду два мртваца на једном месту: један другога не види и оба се један за другога не старају. Или нека један буде жив а други мртав; живи гледа мртвога, а мртви ^кивога не види. Исто се то догађа и у животу човечијем: многи су за свет мртви, те свет и не обраћа пажњу своту на њих. Мртви су за свет отшедници, који се настанише у горама и провалијама земаљским ; они омрзнуше сву сладост светску, презреше славу и богаство, и само сво]е тело за туђе сматраше, сд сдатких јела и сјајних одеда гнушаше се; напротив они обљубишо својевољно снромаштво, молнтву, клечање, лежаље на годој земљи. Тим начином они заиста за свет умреше. Али свет помоћу н.их живи и на њих гледа, т. ј. моли их да се моле, да даду благослова, мудрости ; побожности. Н>их свет хвали, тражи и себи привлачи п на тај начин живи траже од мртвога помоћи и садјејства. Од другпх се опет свет гнуша, мрзи. их и бега од њих, као да умире за њих. А они трче за светом и гледају, да се сбдиже с њиме. Такови су ниске и неблагодарне душе, дажљивци и славо љупци, трбушари и пијанице. Они се труде, да ласкањем привуку себи љубав света, а свет их презире. Многи и од калуђера тако чине; заборављају своје обете; а неки измећу њих и незнају шта значи калуђерство. Многи од њих оставл 3 ају свој манастир, тихи а нгелски живот и своју браћу, теблуде по свету, траже крвне сроднике и рођакају се с туђим људима. А свет се од такових гнуша, окреће се од њих и смеје се њиховом безумљу.