Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК Св. 1

Стр. 46

му чагаица постане слатка, иде теже одучаватБе. Ја сам на пр. све своје учениве, који су свришли јУ . разред основне школе, уписао у друзкину против пића. (Тако ваља! ур.). Оснивање друштава против алкохолних пића најбољи је лијек за болест пијанства, и такав начин борбе већ је показао сјајне успјехе, а показаће и веће, ако човјек промисли зрело о себи. Показаће се корист кад човјек испита, колико све пиће наноси рђавих пошљедица скакоме ко га пије, Ко хоће то све да сазна, нека чита чланке покојног Натошевића против алкокола, илн нека потражи књигу за народ:

„Алкохолна пића с' љекарског гледишта. Предаваље професора А. НТтримчла". Теисак је то посао борити се против алкохолних пића, али је племенит. Драги моји антпалкохолпсти ! ако вам ко правп сметње и руга се вашем послу, ватпој племенитој борби против пића, избаците му ријеч професора | Штримпла, са којима ћу и ја завршити : „ Пошалице и исмјевања, којима се излажу пџотивници алкохола нису ништа, кад је човјек само увјерен, да се бори за добру и корисну ствар". У Фочи 15. новембра 1895, Јосиф. Кочовић срп. пр свештеник и учитељ.

КРАТАК ОПИС ПОСТАЊА АНГЛИКАНСКЕ ЦРКВЕ. - У ЧЕМУ СЕ ОНА РАЗЛИКУЈЕ ОД ПРОТЕСТАНТСКЕ И РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ. - СЕКТЕ: МЕТОДИСТИ, БАПТИСТИ И КВЕКЕРИ. - ЖИВОТ, МИШЉЕЊЕ И ВЈЕРОВАЊА ТИХ СЕКАТА.

I. До XVI. стол,ећа Инглези су припадали римокатоличкој цркви. 1529. г. престадоше се папском престолу покоравати, али још не преврнуше вјером. Рефармација је свагдје потјецала из потребе читава народа. Она је била пошљедица увјерења, да је нова вјера боља, те је с тога обично и имала огромлн успјех. На пр. у њемачкој је покренуло рефЈрмацију духовно лице-Лутер. На против у Енглеској је пркц краљ почео реформацију, а небаш с увјерењем, колико због личних несугласнипа с папом. Истина инглескије народ још од прије осјећао, како му је тешка власт папнна и да римски престо многа зла чини, али је и краљ Хенрик VIII. био узрок вјерске реформе. У почетку свог краљевања Хенрик VIII. (1509 — 1547). био је реван католик; чак је написао и једно дјело протпв Лутера. за које га папа наградк у оно вријеме великим насловом „заштитник"-ом „вјере ((1е1епзаг Гк1еј). Но у скоро тај краљ од ватреног заштитника папиног постаде му нији ешћи непријатељ. Хенрик VIII. имађаше брата Артура, који се је од 12 година заручио ■био е Лекатарином, кћерју арагопског краља. Кад се Артиру навршн 15 година, ожени се

но те године и умрије. Хенрик VIII. науми да се ожени Артуровом удовицом, а пошто канони не дозвољаваху таки брак, замоли папу Климента VII. и авај му то допусти. Херник проживље с Јекатарином у миру 17 година и за то вријеме родише петеро дјеце (међу њима Марију, потоњу краљицу), кад на једном краљ смисли, да се растави с Јекатарином Арагонском и да се ожени с Аном Булн, која је била дворска дама ГБегове жене. Он мигпљаше већ у нипријед да ће му папа и овај пут допустити брак, али му папа одбије молбу и — од тога часа з шоче реформација. Краљ, ражљућен што му папа. не учини по вољи, одби се од Њ '*га и себе учини главом цркве. За архиепископа постави Тому Кронмера, који је за све његове вл-1де био слијепо оруђе. Кронмер, по жељиХ.енриковој, прогласи, да се разрјешује „законопреступног 1 ' брака с Јекатарином и да се с њоме вјечито раставља. Архиепископ, разумије се, пошто се је здоговорио најприје с крал.ем, изјави да с ,» то био незаконит брак, јер је краљу ЈекатариНа снаха. Тако краљ сврши ту ствар како је желиО) па искаже сино )5Ску послушност цркви и позове архиепископа, да о томе чину пресуди по закону. (Јад Кранмер у скоро објави жељени развод.