Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 55

зкиви, молитвама^ мироиомазањем и осталим | су крштеии од свјетовњака, може се обилазти обредом „кј)шј,ж' Г а", што за овијем шљедује 1 ). — | у круг около стола — трпезе и онда, кад не Треба ЛИ ПО допуњавању крштења обила- I би на њему ни било миро, крст и др.; а може ЗИТИ 0К0 стола? I се п Р авити К РУ Г и ^ ез д а има каква предмета, При допуњавању крштења младенца, који | на име стола, у средини 2 ).

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У БОС. ЛЕТРОВЦУ.

Како у свима ерпским кра^јевгша, тако се и у нашем Петровцу у куту поносне Босне, у Крајини ЛЈутој, прослави св. Сава. Већ у јутро истога дана, могао си опазити неки живљи покрет и припрему. . . . Све ти се је то саздало, да ее што достојније прослави св. Сава; да се што већа пошта ода неумрломе великану. . . . Па и само звоно са свете цркве, некако је глас ије и радосније куцало, него обично. У 10 г / 2 сахата скупио се је силан народ у цркву, те отпоче св. летурђија. Служилп су: овд. прото К. Новаковић и Никодим Новаковић, парох буковачкм; а одговарао је г. Н. Иваковић, парох уначко-басташки. Цијела служба текла је дивно, а нарочито нас је г. Иваковић занио својим дивним појањем. Затим је било водоосвећење у овд. срп. школи; гђе је и 5—6 пјесама, све љепша од љеише декламовано; а онда се је народ пуним и радосним срцем разишао, да чека свијетлу вечер. Већ у 7 еах. била је школска сала дупком пуна. Грађанетво наше било је све на ногама, само да гостима буде што у добније. У 7 ј / 2 сах. диже се завјеса и на бину етупи преч. госп. Н. Новаковић, који лијепим и језгровитим говором поздрави госте. Затим су ученице срп. школе отпјевале „Уекликнимо", а онда отпочеше декламације. Веома нас је изненадио и особиту хвалу заслужио мали Душан Новаковић, изговорио своју декламацију »Рањеник," са тако живом гестикулацијом, да је публика бурно пљескала. Не мању хвалу заслужили су и Драгпња Милановић, Обрад Бајић, Коста Крстановић и Нико Јовановић. Тоде II. Ковачевић, са својом декламацијом. „ТПетња стенографа. . . ." дао је публици доста смијеха; и ако би му на поје-

Ј ) Смол. епарх. В^до.и. 1871. Бр. 17.; види Пол. кр д. 3. стр 393 — 4. од Р. Богосл.

диним мјестима могло замјерити. — Пјесма „Бранкова жеља," отпјевана је всома складно дочим је „У ранама на бојишту" баш несрећно испала. Али најдивнији призор бијаше. кад се оно диже завјеса, а указа се ерпски гуслар — Перо Пузић — гологлав; прекрстио ноге, у лијевој му руци гусле а у десној „танено гудало; а око њега полегло б—6 момагеа и неколике дјевојчпце као апђелчићи. Па тек кад је дигао својим јуначким гласом пјевати, не вјерујем, да је оило Србина, а да му срце није брже и силније куцати стало. Ја укратко прорешетах прва два дијела, но сад долази најглавније: НГ. дио, одигравање позор. комада „Шарана" и Честитамо." „Шаран" је текао лијепо и неусиљено —• Сви дилетанти били су на свом мјесту, са малим изузетком. Од свију, најбоље је играла гђица. Кат. А. Крајићева, овд. срн. учитељица у улози Ане. Свака ријеч, сваки покрет, казивали су нам да имамо пред собом праву једну футошкињу. Па за то, нека јој је овом приликом нзречена моја усрдна захвалиост п признање. Такођер и Обрад Гајић, у улози Панте изабрао је мјесго. Не слабије пграш су: Т. II. Ковачевић у улози Станка и Илија Кецман у улози кнеза. Гђа Росанда Ковачевићева одиграла је баш вјештачки Савку. Публика је била задовољна и бурно је аплаудирала. „Честитам" је такођер сјајно испао. Гђа Росанда Бајићева, у улози, Маре, управо нас је изненадила; Росанда Ковачевићева, у улози Софке и опет је показала евоју, вјештину ; дивно је- извео своју улогу Коста Крстановић, као Спира Грабић; а и остали су били на евом

3 ) Тул. епар. В^д. 1874. Бр. 17 ; види II. К д 3 стр. 402.