Bosansko-Hercegovački Istočnik

Г

Стр. 54 На благосиљању хљеба треба ли шта више кадити осим около стола — хљебове? По ономе. што је речено у књизи „Погокн ктј оуст. Богосл"., т. ј.: „За вријеме појања тропара, ђакон кади по обичају три пута около стола на коме је постављена петохљебнипа са пет хљебова и посудама за пшениду, випо и јелеј — уље" а по томе, пошто је три пута крстообразно окадио сто, окади јереја (који благосиља), и напошљетку покади једном сто само с пријед 1 ), — на благословењу хљебова не треба ништа више кадити осим стола, односно хљебова, пшенице, впна и уља, и самог свештеннка, или архијереја, који благосиља предложење на столу. При ношењу „Плаштанице 1 на велику Суботу око цркве шта треба пјевати: иди .,свлтк!и Нож«", ИДИ „Елдгоокразнкш 1осиф"? У В^до.и. орлов. епарх, од 1877., )ур. 19 2 ) изречно стоји, да при обнашању плаштанице или гроба Христова око цркве на велику суботу треба пјевати : „Б.мгоокјмзинн 1оснф ", а не: „јкатми Еож( и . Тако исто тади треба звонитн мртачки у једму странуЈ а не иразнички - — у обје стране 8 ) 4 ). Како треба довршити крштење, које је, по случају нужде, свршено по свјетовњаку? Неки се не саглашавају у томе, како треба допунпти кргатење, које је свршио свјетовњак у случају опасне болести над новорођеним младенцем, ако дотично новорођенче останеживо и оздрави. Поводом тога неспоразума опћинство љубнтеља духовне просвјете издало је објашњење, ио коме треба да -свештеник допуњава такова крштења т. ј. молитвама и радњом — начином како шљедује у Требнику за трикратним погружењем у воду уз произнашање ријечи: „ко н.иа отцл, н шн(1, н 1кат,1го Д8 ^л". Но овај кратки одговор опет све није могао задовољпти. Неки, строго, ревнујући к тачном вргаењу обреда, показују као на нешто опредијељено у ријешењу одговора, који смо напоменули, на

Тавр. епар. В^до.и. 1873. Бр 8. 3 ) Види пол кр. дух зак. Р. Бог. сгр. 327. 3 ) Испор. Пол. к д. 3. сгр. 328. 4 ) Код иас у Босни клепају а не звоне-

Св. 1 и 2

требник Јосифов, у коме се у броју правила Номоканона поставља питање : „Шта треба чинити код крштења, која сврше, по нужди, несвештена лица?" на које се овако одговсвара: „Ако умре онај (младенац), ког ја крстио свјетовњак, прије него доће евештеник, божествена је благодат свршена и примљена, и ако остане жив, тада ваља да га свештеник поново метне у купјел •крстионицу, и да свргаи молитве и миропомазање по обичају, Тако исто и Никифор, патријарх цариградски, говори" (Лист 726). На овоме основу изводе, да је „законпто и правилно" опо свештенодјејство, т. ј. читати молитве за оглашене, освећивати воду, помазивати уљем, и, изостављајући трикратно иогружавапе, стављати младенце у купку, .у воду до кољена, замакати у њу губу, и отирати њоме мјеста помазана уљем, призивајући име св. Тројице. Но ми не датући особите важности горереченом из Јосифовог требника, не налазимо нишга овђе, што није пропзволн > у погледу допуњавања крштења. Докле, напротив, доказујемо, даје отирање уља с уста губом, замоченом у оевећењу воду, нови производ, који није ни мало својствен предању православне цркве, и т}ф је обичај. Вршиоци обреда ваља да сами пресуде, за што би имали у крстпоницу стављати оног, који је већ крштен? за што осзећивати воду, у којој не бива трикратног погружавања крштеног ? Какво ће значење онда имати ријечи молитве: —• „1ДКИ1А, Гогподи, Н»1 КОД^ С1И, И ДНЖДТ, Пј|( г ГКОрИТ(А НЕН кјнш^ј .ИО .иУ (кјкш^.иои), КО 6Ж! шложнти оу^ш к^ткиго чмок^кл. . ." Какво ли ће значење имати помазивање кргатеног уљем, кад помазивање уљем мора да претходи крштењу (св мира) Ур. Ми у осталом не говоримо и о том, да лп је у мјесто у овијем случајевима производити заклињање п одрицање од ђавола над тијем, који је већ кроз крштење у води евукао са себе старог и обукао новог човјека, те постао ново саздање у Хрпсту Исусу, син и нашљедннк (ца) небеснога царства. И, тако, остаје, да се призна, да само правилно поступају у оваким случајима они свегатеници, који крштења, која изврше, по нужди, свјетовњдци, допуњавају, ако дотични остану

Б.-Х. ИСТОЧНИК