Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 126

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

да долази цар небесних и невидимих блага, с тога они њега овако свечано и дочекиваху, јер овака слава самосе у добу ондашњег времена могла владаоцима одавати. Надаху се сви да ~%е овај који долази повратити престо својих предака : Давида и Соломона. Видимо да се превари у нади својој овај избрани народ Божи. Не долази Господ да успоставп, уреди и завлада, државама и сујетама задовол.ства овога свијета, кога примисао Божи руководи и својом десницом управља, но Господ долази да успостави врлине и остале красоте овога свијета, које човјека тијесно вежу са својим промислитељем и створител,ем. Господ долазп да избави запуштанп и покварени род човјечи, који бијаше већ огризао у неваљалству, почео се рушити и пропадати сасвим. Ово је онај који збиља избави цио род човјечији од неваљалства, и запуштености! Ово је онај, који човјека као разумно п Богу подобно створење попе и узвиси на степен опредјељеног и и назначеног му достојанства! Ово је онај, који успостави слогу, љубав ц мир, јер овога ништа не бијаше кодљуди, док се непојави ова величанствена појава, преблаги наш искупитељ Христос Спаситељ, кога се спасоносна и вјечна истпна кроз мало времена разшири по цијелој васиони. Ово је онај једини узор , који нам са својпм истинама блиста над свима својим посљедовате-

љима и учитељима, као даница пред осталим звјездама, и чије се истине потаманити и угасити неће, док је свијета и вјечнога вијека. Ла данагињи дан ми славимо, величамо и пјесмзма прослављамо, новога вјеснпка и оживитеља новога сијона, који је проповједајући вјечну истину, љубав, слогу и мир међу људима, од непријатеља и зависника тих врлина најпосље живот свој на крсту скончао. Благоч. Христајани. Како да ми након оволиких очинских и пријатењских добара које нам указа наш Спаситељ и преблаги син Божи, не славимо, и не ликујемо на данашњи дан, кад нам са улазом преблагог спаситеља у Јерусалим, дође и усели се у срце и душу нашу, она врлина, која краси, дичи и одликује Христјане од осталих народа на свијету. Чиешим срцем и смиреном душом, обратимо се вјечној истини, искупитељу и спаситељу нашем Господу Исусу Христу пришелцу града Јерусалима, и посјетитељу данашње славе, у силној и невидимој сили својој. Призовимо га да нас охрабри и упути, у бједама и напастима нашим, вјечној истини, и рајском наслеђу вјечног спасења. Амин. Вареш на цвијети 1896. Иоп Јован.

Проповијед < Држао у цркви Санској, на дан св. Архиђак свешт. Побожни ХршиЛанн ! Из ових ријечи псалмопјевца Давида, а иегорија човјечанства и површина земљина, која је покривена остатцима прастарих Храмова, сведочи нам, да није било времена никад кад народи — човечанство није вјеровало у неко вигпе надприродно биће, а то је биће: Бог. Вјера је најјача веза између душе наше и Бога. Молитва је човеку православном Хришћанину неопходно потребна, јер човек се помоћу молитве приопћава Богу, као свом Творцу, п одржава ту најјачу везу. — За то сам и ннмјеран драга браћо, да вам са овог св. мјеста проговорим коју о потреби молитве и о значају њеном.

молитви. на СтеФана године 1895. Јован 0. МитровиЋ, зички. Сдавите Госиода, јер је добар; }ер је довијека милост његова. (Пс. 2. 156) Побожни Хришћанп! Сви народи који живе на куглн земљпној, сматрали су да је молитва нешто најсвечаније у животу човјечијем. И заиста јест потребито за човека да се моли Богу: те да тим начином душу своју доводи у прИближност њеном пзвору Оцу небесном — Богу. Човек ма каква звања и занимања био, он својој души друге утјехе дати неможе, него : искреном и свесрдном молитвом к Богу, као свом Творцу. Као што је год потребно човечијем тијелу да помоћу хране живи, тако је исто и души потребна молитва, — љена утјеха; да је заиста тако, сведочи нам то : што знамо да сви народи, као