Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 136

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

Сјеверо-западно од Вучај-града, у истом правцу, око десет минута хода, у шуми званој „Брезовача" има једна развалина, па народно предање каже, да је ту црква била. То мјесто данас се зове „црквина". Позна се старински пут из Горњи Азића, који из њиве „Рупе", па у шуму „Окуке" — (на лијевој обали Вучаја) води, из шуме салази управо ријечици Вучају, отален према сјеверу вијуга и води управо у Вучај-град. Из Вучај-града к споменутој црквини, а од те црквине опет се вијуга све до у село Еозицу. У самоме селу Козици, а на лијевој обали ријечице Козице има град, или боље да речем зидине од града, које се врло

добро познају. Простор, што га град у Козици заузима изнаша око 600 м. Граду козичком може се, осим са сјеверне стране, осваклен прићи*). Готово на крају села Азића у махали Доњи Азићи, ниже куће Јов. Ковачевића има једна зидина, и околни народ зове ту зидину „град". Нијесам могао разабрати, да лп се је што, спомена вриједног нашло на споменутим рувинама у Азићу. Манаст. Гомионица , 1896. год.

*) Детаљнн опис села Козице, послао сам уредништву ,,Гласника земаљског музеја", чини ми се јонг 1892. године, и све до сада санак борави у редакцији ? ! ? .... — Срб Пеција.

Р а з н о.

Изложбу на најсвечанији начин отворило је 2. Маја (п. н.) Његово ц. кр. Ап. Величанство Франц- Јосиф I. окружено страним Височанствима, члановима госпоцке куће, члановима депутације, заступницима културних народности, члановима државне управе, заједничким министрима монархије, депутацијама главних градова из провинција, краљских слободних градова Угарскеит. д. Нашој браћи земљацима и пречасном свеченству препоручује се, да употребе по могућностп тако згодну прилику, да виде знаменитост, које је изум напредних народа могао и умпо створити. Римокатоличка црква на Цетињу. Задарском „Српском Гласу" припослана је ова вијест с Цетиња: „ Јутрос, на Васкрс, Господар је дао испред дворца сакупити Цетињске римокатолике". кад је Књаз ступио међу њих, рекао је : „Моји подајници нека изађу на страну". Од свију колико их је ту било, њих око 50, само је један био црногорски подајник. Кад је овај на страну стао, Господар је наставио : „чуј ме мој поданиче, и ви остали латини, да вам је свима сретно Воскресеније Христово! И још вам јављам, да сам вам дозволио, да можете на Цетињу зидати вашу цркву, а и ја ћу вам што припомоћи" ! . — Која грдна разлика између тога и онога, ђе се ради, да се православни одвоје од своје прађедовске вјере?! Капела на кошевском гробљу у Сарајеву. Чули смо, а ето и у „Бос. Вили" читали, да овдашњи

велепосједник и подначелник града Сарајева родољубиви и уважени госп. Пешро Т. ПешровиЛ кани још у течају овога љета, подићи себи задужбину — красну православну цркву у византијском стилу. Црква та биће посвећена св. Атанасију, кога уважена породица г. Петровића слави као своје крсно име 24. Октобра. Доиста ријетка и племенита мпсао ! Дај Боже, да штовани завјештач поред тога, п досад чињеног добра цркви православној и школи српској и много и дуго поживп на корист роду, а на срећу и понос своје многобројне врло уважене породице, те да и од сад буде чинпо дјела, која ће му свијетло име у народу српском проносити и послије његове смрти. Живио! — Таквпх људи требамо. али их је, жали Боже, мало ! Опијело. Дана 18. Фебруара о. г. приредила је српска црквена ошлтина у Брчком свечан парастос блаженоупокојеном Митрополиту Ђорђу Николајевићу. На сред цркве био је подпгнут црнином обвит величанствен катаФалк. Јектенијама је одговарало тамошње ново-засновано српско црквено пјевачко друштво. Црква је била пуна домаћег свијета и чиновништва. Српска трговачка омладина у Б. Градишци у Недељу 14/26. Априла о. г. приредила је забаву са игранком у просторијама „Гранд Каване". У програму су : поздравни говор, и двије декламације: „Пјесма о пјесми" и „Мираз". П. дио „Мој џеп", шаЉива игра у 3 чина од Мите Калића и српске народне игре. Добровољне