Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 137

прилоге са стране примају Браћа Малићи, што ће бити путем српских листова обнародовано. Бањалучка Епископија У 23. и 27. броју земунског листа „Новог Времена" штампани су донпси из „бое. Крајпне", у којпма се разложно доказује, да бп нужно било и у Бањојлуди православног епископа поставити. Познајући онамошњи народ и свештенство, увиђајући потребу, за коју се позване високе власти моле, и уредник овога листа слободан је придружити се жел,и свештенсва и народа, из кога је потекао. Митрополит Дионисије, добивши султански берат, отпутовао је на велики Уторак из Цариграда у своју престолницу Призрен, ђе га је повјерена Му паства дочекала с наЈвећим усхићењем. Још из Цариграда упутио је Дионисије своју архипастирску пославицу своме народу, у којој га врло лијепо савјетује и архипастирским гласом учи, како да се влада. Прва срп. архијерејска служба, била је на свијетло Васкрсење у Призрену. Дај Боже, да му и напредно буде све, што доброг намјеравао буде чинити! Да и Фердинанд, књаз бугарски намјерава иримити православл.е, о томе новине поговарају. Њ. В. Краљ Србије, посјетио је св. Гору и у чувеном срп. манастиру Хилендару, провео Васкрсење Христово. Крал. Александер, посјетио је и апимпијске грчке игре у Атини. При повратку своме свратио се на острво КрФ да учини посјету нашој Цлрици-Краљици Јелисавети, па се преко Тријеста упутио у своју престолницу Биоград, ђе је стигао 6. Априла о. г. Крунисање руског Цара Николе II. биће у Москви 12. Маја о. г. Свечаност ће трајати пунијех 12 дана. Овогодишњи празник св. Васкрсенија донпо нам је радосну вијсст из Далмације: на тај свијетлн празник и задњи траг врличке уније ишчезао је. И ми поздрављамо браћу, која се опет вратише прадједовској вјери, а у једно чесгитамо будним пастирима св. православља, који притекоше за времена, да подигну поклизнуле, Помолпмо се сви скупа: г Отче плш г к, ижс еси не иекес'к\'к ... ш веди нагк ко нскбМјеиУс, но изкаки нагк шт лбкакаг«)." Неки босански листози имају обичај, да нашу св. православну вјеру називају некаквом „грчкопсточном" и т. д. Ми их опомињемо, да од сад

никога не вријеђају, јер кад сама Висока влада у свима својим актима назива православл,е како треба, морају и други нижи на то пазити. Како читамо у Срп. Сиону ни ове године угарка влада не дозвол>ава држање срп. цркв. народнод сабора. По томе ни ове године не ће моћи Срби проговорити о својој аутономији. Миленијска излажба у Будим-Пешти. У спомен доласка мађарског народа у Европу, слави се ове године у Будимпешти хиљадугодиштсца, с којом је скопчана и велика изложба у главном граду маџарске престолнице. Изложбени простор обухвата 500.000 квадратних метара, на коме је подигнуто 130 павиљона — прекрасних палача, а осим тога ново етнографско село са 32 куће, осим великог броја мањих павил.она приватних подузетника. На изложбено мјесто улази се широком новом жел.езном ћупријом кроз импозантни славолук. Колика је то изложба и од каква је значаја по људство, ми ћемо се осврнути на ово други пут. На изложби ће бити заступљена и наша земл,а Босна и Херцеговина са својим умјетничким радњама и производима ; а да би свијет могао лакше видити чуда 19. вијека, управа изложбења постарала се, да облакша пут, храну и посјетиоцима преноћишта с,ч јевтиним цијенама. Особито простом сталежу пружена је згодна прилика да може за самих 5 фор. отићн видити изложбу и натр^г се повратити. Наша Висока земал.ска влада за Босну и Херцеговину такође пружа полакшице за путовање, а нарочито ђацима земаљских завода. Госп. Павле ВукановиЋ, отворио је у Ћемалушн улици, преко пута од старе српеке православне цркве, гостионицу под именом „Гостионица Црквени хан". У просторијама те гостионице има сала са билијаром, у којој стоје и српске новине на расиоложењу. Дал,е сала за ручање, добра кујна еа јелом н пићем. КаФана ала Турка. Собе са два кревета коштају 1 Фор. а са једном постељом 60 новч. са послугом. У собама влада чпстоћа. Намјештај је сав нов — послуга у реду. Препоручује се пречасном страном свећенству и с тога, што је у близини Митропо лије п цркве, и што је мјесто скровито без икакве вике и дабулане.