Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 154

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

нашем спасењу. Друго, Господ је бдаг: Он не Ие да умре безбожник, него хоИе дп се сви сиасу и да дођу у познање истине (Језекил 33, 11. I. Тим. 2, 4). По овом, браћо, све оно, што нам Господ заповеда у свом закому, и што нам шаље у животу, срећу или несрећу све је то веома добро, савршено благо и заиста ће послужити како за временито наше добро, тако и за вечно наше спаеење. (1. Кн>. Мојсеј. 1, 31; 1. Тим. 4, 8). Дакле Господ наш Исус Христос речима — да кбдет волга Т коа — учи нас, браћо мила, молити оца пашег небескога, да нам помогне одрећи се своје воље, грешне и убитачне (пошто је то одречење врло тешко дело за наше тело, и једним човечјим силама не може бити извршено), и да би нас научио у свему покоравати се његовој вол.и, благој, савршеној. Речима — на некеси и на зшли које су додате трећем прошењу молитве Господње, молимо Оца нашег Небескога, да би Он нашу покорност Његовој вољи покорио тако, да од Његове свете воље никад не одступамо и Нзегов свети закон никад да не нарушимо. На име да би нам даровао тако исто свето и без престанка испуњавати вол>у Божју, као што је свето и без престанка изпуњавају на небесима, то јест Анђели Божји. Ми људи смо нестални у својим добрим наклоностима, за неко време ми испуњавамо закон Божји, но дође ли на нас каква напаст или искушење. и ми одпадамо од закона Божјега (Лук. 8, 13). А Анђели Божји свагда и у свачем испуњавају вол.у Божју. Они су имали велико искушење у оно време, кад је устала против Бога деница, поставши после ђаволом; но они ее н; саблазнише тиме и остадоше верни Богу; за то их је Господ и наградио таквом сталношћу у испуњаваљу Нзегове вол>е, да сад већ они не могу ни сагрешити. По овим се речима - акцј на некеси и на 3(Л\ЛИ — ми молимо Оца нашег Небескога да. утврди и нас у испуњавању Взегове воље тако исто, као што је и Анђеле, да се не спотакнемо о камен саблазни, него свагди и у свнчем да смо верни Његовој светој вољи и Њаговом светом закону. Дакле, браћо моја мила, цело треће прошење молитве Госгодње имаће оваково значење : „Оче наш Небески! Нека буде у свачему Тво]а вол>а, како на небу тако и на земљи ! Како је Теби угодно, тако и поетупај с нама! А нама

грешнима не дај да чинимо по нашој непра" ведној вољи, него учини да свагда творимо вољу Твоју, благу и савршену; и утврди ту нашу покорност Твојој свеблагој вољи, да никада не погрешимо против Твога светога закона, напротив да га изпуњавамо тако исто свето и без престанка, као што га свето и без престанка иепуњавају силни креиошЉу Апђели на небееима (Пс. 102, 20). Амин. Беседа VI. 0 четвртом прошењу. Х/икт*. иашт* насбнушј даждк налгк днегн Тако гласи четврто прошење молитве Господње. Овде под речју — нас$шш,икп — разумева се хлеб потребни за наше биће и одржање без којега је тешко живети; а реч — днеск значи: за дпнас — на данашњи дан. По овоме четврто прошење молитве Господње може се српски казати овако: „Оче наш небески ! Дај нам хлеба, потребнога за наше биће и одржање за данае". Из молитве Господње научили смо се пре свега молити од Бога блага духовних: царстава Ђожјега и иравде ЈБегове (Мат. 6, 33). Но сад у четвртом прошењу молитве Господње Исус Христое обраћа нашу пажњу и на тело, заповеда нам молити Оца нашег Небескога, да Он задовоњи и жив >тним нашим потребама, само најпотрбнијим. Под речју — нас8ш,нмј —- разумева се не један хлеб, без којега ми битисати не можемо и без пића, без одела и стана. Дакле речима даждк налгк ^лскт* насбш^нуи — ми молимо Оца нашег Небеснога да нам дарује све што нам је нужно за живот, без чега живети и опстати не можемо : и јело, и пиће, и одело, и стан. Обратимо, браћо, особиту нашу пажњу на израз : хлеб насушни, то јест потребни за одржање живота нашега. Дакле по заповести Господњој, ми смо дужни бринути се и молити се Богу не о многом земаљском, него тек о најпотребнијем, без чега већ и битисати не можемо. А највише нашу пажњу и наше бриге треба да обратимо на нашу душу; није ли душа ирешежнија од јела, говори Иеус Христос на другом месту, и таело од одела (Мат. 6, 25) ? По овоме Каква је корисш човеку, ако сав свеш добије, а души својој науди (Мат. 16, 26)? Ле бринише се дакле говореЛи : гиша Лемо јести, или гита Ггемо