Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. б

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 155

тти, или чим Лемо се оденути! Јер све ово незнабошци шиту: а зна и отац Ваги Небеени да вама треба еве ово. Него иштите најпре цар'ства Божјега и травце Нзегове, и ово Ие вам се све дати (Мат. 6, 31—33). Ево, браћо моја, како ограничава Гоипод нашу бригу о животним потребама ! А по овоме ваља и да се молимо Богу само о најпотребнпјем, без чега већ тешко је опсгати. А што се тиче довољноети, или изобиља у земаљским благама. која служе не толико за задоволење наших неопходних нужда, колико за уживања, то је нужно дати то Богу. Онима који пре свега усрдно ишту царства Божјега и правде Његове, Господ може даровати и изобиље блага земаљских, као што је на пример даровао праведнима Авраму, Исаку и Јакову, као што је благословио последње дане многострадалнога Јава; но ако нам се таково изобиље блага земаљски не буде дало, то се не смемо због тога жалостити, напротив тим лакше и вшпе вал>а да се бринемо о спасењу евоје душе. Речју — А нсск > — то Ј ест на Данашњи дан, Иеус Христос још више даје разумети, да не вал.а бринути се преко мере о земаљском благу за будућност. Много ли нам треба за један само дан? Свакчко, не много. Тако су дужне бити мале и у опште наше бриге о животним потребама, у упоређењу са бригама о спасењу своје душе. Душа је наша бесмртна, а телесни наш живот је смртан — за времена: ми га се можемо лишити шта више данас; по овоме хоће ли иаметно бити са немиром да се бринемо о земаљским благама на многе године, кад ће можда ову ноћ узети нашу душу од нас, а оно, што смо приправили, коме ће остати (Лук. 12, 20)? Дакле еву нашу будућност предајмо вољи Божјој, уздајмо се на Господа, а не нн богатство. У осталом, ако смо, по заповести Господњој, дужни да се бринемо и да се молимо Богу о земаљеким потребама само за данашњи дан • то из тога не излази то, да сио дужни и да радимо за један само данашњи дан, дакле врло мало. Не, радити смо дужни ревно и без престанка, ма да би плодови радова, наших преостали на дуго и у будЈћности. А дужни смо радитп и трудити се не с том намером, да слично безум ■ ном богаташу, који се спомиње у Јеванђељу, можемо рећи својој души: душо, имаш много

имање на много годнна: тпшвај, једи, пиј, весели се (.Лук. 12, 19). Јер ми нисмо оеведочени и сигурни, да ћемо живи дочекати сутрашњи дан; а дужни смо радити и трудити се, међу осталим, и због еамога рада и труда, пошто је рад телесни сам у ееби спасоносан. Рад је, прво, потребан за нас, као Божје назначење палом човеку : у зноју лица својегајешЛеш хлеб (I књ. Мојсеј. 3, 9); друго, ми смо дужни радити и трудити се да избегавамо леност, која је мати порока; треће од трудова руку својих можемо добро чинити ближњима. У свима тим одношајима сами наши телесни радови обратиће се у бригу о нашој души. Тако, браћо, ми можемо радити и трудитп се, сасвим неиомишљајући о томе, да дуго живимо. Међу тим, у случају да нам се живот наш продужи, од таковог нашег трудољубља биће у нас и за себе саме оно, чим би могли одржавати свој живот. — Ради као да Иели сто година живљети, а моли се Ђогу као да Иеш сутра умрети говори нам и наша српека пословица. Дакле у четвртом прошењу молитве Господње Исус Христос учи нас да се бринемо и | да се молимо Богу о животним потребама, само о најнужнијим, и при том само за данас. Не може ли се још шта молити под именом насушнога хжба? Може се, и треба, браћо. Човек се састоји из тела и душе. Као што је за тело потребна храна, без које оно не може одржати се, тако исто и за душу потребна је храна своје врсте, без које она не може продужити свога духовнога живота. По овоме ако смо се молили оцу нашем Небескоме да дарује насушнога хлеба нашем телу, то, пошто је душа много важнија од тела, тим више ми можемо и дужни смо молити за душу насушнога хлеба Такова наша молитва, о хлебу насушном за душу, и биће врло природна после тога, кад смо се у првим трима прошењима молитве Господње помолили оцу на шем Небескоме, да нам дарује у опште живота праведнога и побожнога. Ми смо молили себи у Господа живота праведнога и побожнога, и Господ по обећању свом (Јов. 14, 13), свакако ће нам га дати ; но тај праведни и побожни живот не може се продужити, ако се не буде одржавао своје врсте јелом и пићем. О том баш духовном јелу и о том баш духовном пићу и дужни смо садч молити се Оцу нашем Небескоме. заједно еа молитвом о даровању насушнога хлеба нашем телу.