Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 145

С тога по правилпма св. Отаца не само човјек, који на себи има таке пороке, нчје достојан свештенства, него и жена, панувши у такове гријехове, бива препрјеком своме мужу да ступи у свештенство. 8 ) А да ни најмање сумње неби било забрањено је правилима црквеним удовим свештеницима у својој кући жене држати, осим матере, еестре и тетке. 9 ). 55. К/1 <1Г0Г0Е 'киН0у. Елдгогок'киност И страх према Богу апостол заједно спомиње: илкшјм клагодат, егож( слоужидгк влагооугоднш Богоу, со клагогокФш^ик и страрлгк (Јевр. 12. 28.) У дјел. ап. гл. 10 ст 2 чита се о Корнелију: Еиагогов^кнић и коаиса Кога, твордт /М илцјст К1НИ /иноги лгодшт* и /иолАиса Когоу ксегда. Одавлен се јасно види, да клагогок'кинк1Л\ означава бојање од Бога, или поштујуки страх према Богу. Ово благоговјење изјављива се двојако : 1.V унутрашње духовно, када човјек вјером, љубављу и страхом односи к Богу и кл>ања му се духом и истином (Јов. 4 24.); 2.) епољашње тјелесно, које происходи из унутрашњега духовног, када се молимо, благодаримо и тјелесно се Господу клањамо, свесрдно Слово Божије слушамо и сиромасима милостињу дијелимо. Ова добродјетел потребита је свакоме човјеку, но још потребитија је свештенику, као душа тијелу, особито кад се пред жртвеником Господњим за све Богу моли и кад призива Духа светога на принесену жртву. КВ : 0 овоме погледај опширно у 4. књ., гдје се о молитви говори. 7 ) Ап. пр. 25 : „Епископ, презвитер или дјакон, који се затече у блудочинству, кривоклетству, или у крађи, нека буде свргнут, али не одлучен." (Срав. неокес. сабора 1 и 9 и Василија великог 3 пр.). 8 ) Неокес сабора 8 пр. : Ако жена једнога, који је још световљак, учини прељубу и у томе буде изобличена, тад тај не може бити примљен на службу (црквену) -1 (Ср. Вас. вел. 27 пр.) 9 ) I. вас. сабора 3. пр. : Одлучно је велики сабор забранио, да не мора ни Епископ, ни презвитер, ни дјакон, нити икоји други из клира држати доведену женскиту, осим само матер, сестру или тетку, или оне једино особе које су слободне од сваког приговора (Срав. VI. вас. сабора 5 пр ; VII. вас. саб. 18 пр. и 71 наредбу Јустинијанову.)

56. Честно^. Честенк означава човјека ко|и се влада сходно чину своме, у дјелима, у ријечима, у ходу, у одјећи, у кутњем поретку и у осталом; човјека, који Богу угодно чини носи и поступа. За то је правилима црквеним и поучењима св, Отаца забрањено, да епископи и презвитери полазе богате трпезе, 1 ) да пирове у својим домовпма приправљају и на исте да иду, 2 ) на карте да играју, плеаају и на плесове гледнју 3 ) да носе скупоцијене одјеће, али не ни гњусне, јер се у првом случају свештеник показује мек и малодушан, а у другом свети лицемјерац 4 ) ') IV. картаг. сабора 15. пр, „Епископ нека има мало имућство и с.иромагану трпезу сходно достојанству свога чина и светости живота". Незнабожачки историк Ашијан Марцел о старим хришћанским епископима пише у 27. књизи: „Њеки епископи са свијем мало и скромно једу и пију; одјело им је просто, и Богу предвјечном и истинитом „Његовим цоштоваоцима, престављају се чисти и чесни". 2 ) Ап. пр. 42: „Епископ или презвитер, или дјакон, који се игри или пијанству одаје, или нека престане, или нека буде свргнут." (Срав. VI. вас. сабора 51. пр.) в ) VI. вас. сабора 24. пр.: „Нека не буде допушгено никоме, који припада свештеноме чину одлазити на коњаничке тркове или присуствовати на позоришним играма; исто тако, и ако један клирик буде позван на свадбу, чим се покажу они, који имају да замањују нека устане и одма нека се удаљи, јер тако заповиједа наука Отаца наших. А који се у томе, затече, нека или престане, или нека се свргне (Срав. Лаодин. сабора 53. пр.) О одјећама свештеничким види 16 пр. VII. вас. сабора. 4 ) Лаодик. сабора 27. пр, : „Свештене особе, или клирици, или свјетовњаци, који бивају позвани на агапе (вечере љубави) не морају ништа са њих за себе носити, јер се тиме вријеђа црквени чин. * Примједба: Као што се види, забрањено је свештеним лицима бавити се свјетовним пословима; не смију полазити забаве, свадбе и балове. Али дан данас слабо се или баш ни мало на те запрјеке не пази. Слабо се поштују канони; али кад би било до нужде канони искачу и служе оправдањем или окривљењем. Свештенство наше не понаша се према достојанству свога чина. Ради и поступа све оно гато му је забрањено: одлази на недозвољена и непристојна мјеста, гдје се одају разним страстима; полази позоришта, гдје се задовољава гледаљем деморализације; похађају плесове, гдје се попут свјетовњака одавају пеприетојнич увесељењима; А све то оправдава цивилизацијом. Добро би било кад би духовне власти нарочитим наредбама строго све то поновно забраниле, те сваки слични преступак строго казниле. Само би се на тај начин свештенство на ред и послушност привело. С хлаве риба смрди, вели наша пословица. Па тако и јест. Немарност, пристраност, невнање и неспособност поглавица и бираних њихових присједника узроком су рашпушћености своје и свега подручног им свештенства.

(Наставиће се).