Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 146

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

Влаженства. Приказао по Е. Кои§етоп4и С. Араницки, прот. капелан у Земуну. (Наставак.)

§ 4. Благо гладнима и жеднима правде, јер Ђе се наситити. Што више осећај о свом духовном сиромаштву у оних, који Те слушају Исуса Христа порађа покајнички бол, тим више распаљује кајање жарку жељу за правдом. Они се одвраћају с гнушањем и сузама од своје тамне прошлости, коју не могу из живота свога избрисати; њихова душа тежи будућности, која се погледу њиховом указује са пуно наде у сјајној светлости. Бејаху огрезли у егоизму; и сад тако сами веле, хоће да буду сушта љубав. Бејаху огрезли у пороку, а биће сад сушта врлина. У њима се појављује потреба, која све већа бива, да проводе нов живот, живот послушности према завету Божјем и савести, живот правичности и чистоте. Предани беху свету и његовим слаетима, а сад ће да љубе Бога и вечно добро. Обогатише се непоштеним путем на рачун ближњег свога, они ће повратити благо на непоштен начин стечено, један део добитка свога даће својој браћи, која су у невољи. 1 ) Живљаху у непоштењу без гриже савести, а сад ће прекинути са својим грешним навикама, бдити над срцем својим, над сваким кораком својим 2 ). Жртвоваху све својој сопственој слави; сада жртвују свој живот својој части једино Исусе, јер си их ти познању истине довео и на земљу дошао, да их избавиш, но ова прлвда није им још довољна. Светост последњих дана њихова живота не може избрисати мрње пређашњих година, нит од казне сачувати, коју су заслужили нит мира њиховој узнемиреној савести поклонити : треба опроштења. Својом сна"""" 1) 4. 28 — 2) Мат. 5. 28.

гом једино не могу они тело савладати, коме је грех постао другом природом ; њима треба Божанске помоћи. У себи осећају они нов духовни живот, дотле непознату чежњу к Богу и невидл^ивом свету; али човек нови не може се у њима родити, дч, га није свети дух створио. Па имају ли они већ ову божанску правду, што је храна њиховој души ? Не. Претходно они осећају глад и жеђ за њом, и ако су они већ блажени , Исусе, узвишене и свете жеље, које су ти у души речју својом пробудио, њих испуњују већ великом радошћу. Ова правда, за којом жедне ученици твоји, јеси Ти сам, јест Твоја смрт и Твој живот, Твоје тело и Твоја крв и Твој дух. Ти си вода и хлеб живота, вода, што гаси же^ Самарјанка, хлеб, који су имали Галилејци јести, да вечно живе и ускрсну у последњи дан. Ти си наше опроштење, наше спасење ; наше оправдање ; Ти си животворни дух, што нас обнавља и у духовног човека преображава. Ти можеш потпуно све заситити, који за тобом жедне ц теже, и Ти ћеш то учинити ире или после, овде доле или тамо горе Боже премудрости и милосрђа. § 5. Благо милостивима, јер +»е бити помиловани. Душа. коју учинише кротком њезино сиромаштво и сузе, не може се заситити правдом Божјом без саучешЛа према грешницима. Она је схватила контраст изме^у небеског царства у које си је Ти Исусе увео и између света, што се у неваљалству и г^реху купа. Она је сад потпуно свесна свога сопственог блаженства па тиме и невољног стања оних, што не верују у