Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 20 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

Наше црквене придике. (Глас из унутрашњости Босне).

По екорашњем попису народа у Босни и Херцеговинп има нас правосл. Србаља 673 246 душа ; од старосједиоца — скоро половину становништва сачињава православни елеменат у ХерцегБосни, земљи славној и племенитој . . . Шљедбеници православне српске цркве у Босни и Херцеговини имаду три епархије : Дабро-босанску, Херцеговачко-захумску и Зворничко-тузланску. Дабро-босанска је епархија по броју душа и своме проетору највећа епархија у правосл. Српству. Шу је успоетавио српски просвјетител, св. Сава у првој четвртини 13. вијека; с почетка бијаше епископија, а послије постане митрополија. У први мах епископска столица бијаше у Дабру, доњем Лиму у манастиру Бањи; у половини 16. стољећа пренесена је митрополитска столица у Босну, а гдје и на које мјесто, то нам историчари поуздано не казку 1 ) . . . Добри и вал.ани архипасткр Меленгије Миленковић — (1713. до 1740.) пренио је с благословом пећског патријарха Мојсије Петровића (1712. до 1725.) митрополитску столицу у Сарајево 1717. године, гдје је и данас, а назива се Даб<ро-Ђосанска еиархија . . . Чим је Њ. Вел. посјело Босну и Херцеговину, почела је црква наша напредовати, као и све у нашој домовини. Године 1882. успостави се конзисторија за Дабро-босанску епархију, а исте године отвори се и богословски завод, који је данас преустројен и постоји у Рељеву код Сарајева . . . Херцеговачко-захумска тархија данас заузима само окружје мостарско и један котар травничког округа. Кад је св. Сава 1219. год. успоставио 12 3 ) епнскопија, подигао је и херцеговачко-захумску епископију, данашњу, митрополпју. Историчар п академик, архпмандрит г. Н. Дучић вели, да је епископека катедра хумске епархије пренесена 1324. год. из Стона у Петров манастир на Лзшу, а у половини 18. вијека у манастир Дужи код лијепог града Требиња Митрополит Аксентије ') „ИеториЈа српеко-правосл. цркве" архиман. Н. Дучића стр. 321., као и његови „Књиж. радови" књига 2. 2 ) „Историја срп. цркве" од Н. Ружичића, књпга II., етр. 118—120.

Паликућа пренио је митрополитску столицу из мапастира Дужи у Мостар 1763. 3 ) Зворничко-гузланска еиархија, заправо се не зна које је године успоставл.ена, али се већ у другој половини 16. стол.ећа спомиње. У први млх била је мптрополитска катедра у Зворнику, нч кашње пренесена је у Тузлу. Ова је епархнја најмања; али сад је у у рукама веома честита и еиергична архијереја. Толико летимично о епархијама у ХерцегБоенп. * У народу има ријеч: „Прије зоре сванути не мозке". Еле, ни наше црквене прилике, не могу се на брзу руку у добар ред довеети и уз најбољу вољу позваних Фактора. Јога неколпко дана, па са срећом настаје деветнаеста година, од како је Ш. Величанство цар н крал. Фрањо Јосип 1. заузео нашу милу домовину — Босну п Херцеговину и од тога смо времена ночели бол>е напредовати. Ама нек нам се не замјери, што ћемо рећи, да су наше црквене прилике још доста позаостале (мпслимо црквене прилике Србаља православне вјере). Нијесу, ни издалека на ономе стенену уређења, како то данас дух времена захтијева. Не можемо и не ћемо порицати, да је много штошта поправљено и уређено од окупације до данас. Цркве су многе пограђене и с државном помоћи; снабдјевене су богатим св. одеждама и утварима, као даровима Вис. владе; богословија и конзисгорија издржава се о дрзвавном трошку ; имају неколике и српеко-православне вјероисп. основ. школе, које државну припомоћ уживају као и неки свештеници, а доста је и парохијалних домова о владином трошку начињено. Али поврх свега тога још су црквене прплике и ствари наше неуређене, не одговарају духу времена, нп потребама народним. II не само да су неуређене него шта више врло су запуштене и занемарене, јер прво и прво со народна — свештенство јако је спромашно, дјелокруг му је неизвијестан, неодређен н узак, па због тога с дана у дан, свештенетво пада у

3 ) Дучић „Историја српско-правосдавне цркве" стр. 328—338.