Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 209

црквено-каноничне погрешке, с дана у дан губи свој ауторитет, у сиромаштву и потреби; лаћа се свега и свачега, што му никако не доликује. (има пзузетака овдје ондје, гдје збиља свештеник на свом мјесту стоји и то оннх, који се нијесу одали за сребром и златом и који су свјеени свог позива, па такима част и поштење). Њ ма тога мјеста, гдје није хуке и буке и гдје се не помаже, да га попо огули (тога истина има особито по селима, али ипак не у толикој мјери, колико се хуче и буче). Колико данас свештеника има, да свој позив тачно и уредно врше ? Огорченн су млогп због сиротпње и у тој огорчености занемари се и ето ти белаја. Колико и колико има злоупотреба и немара, а све због неизвијесних правила, закопа, контроле и дисциплине. Вигаша вишп агит наше црквене прнлике слабо стоје, неуређене су, слаб је ред и дисциплина, а у Нијемаца има ријеч: „ОгсЈпип^ 1егпе, Неће §1е, Огс1иип§ 8раг1 сНз 2^еЦ ипс! Миће". У нас Срба каже се: „Где нема реда, ту нема ни поретка" . . . — Прије свега молимо зване и иозване Факторе, да народне ране излијече, потребе народне испуне, па уреде црквене прилике Србал.а правосл. вјере, а народ ће троструко бити благо-

даран вишим и нижим Факторима, који узму удјел у поправљању и уређењу — црквених прилика. . . Ми овдје износимо у двпје—три тачке, што би неопходно потребито било, да се прије свега оствари : 1. Да се установи еиисксгаска катедра у Бањојлуци за цва округа: бањалучки и бихаЛки ; 2. да се усиоставе конзисторије у: Мостару, Доњој- Г Гузли н Ђањојлуци или бар неки еиархијски одбор с неколнка угледна и научна лица из еиархиуе са једним чланом и канцелистом уз дотичног архиуереја; 3. сарајевска митарополија и конзисторија да има неки надзор и власт на другима еиархијама ради бољег: склада, реда, дисц/тлпне и контроле; 4. да се уреди материјално свештеничко стање. Ето, то би по нашем скромном субјективном мишљењу прије свега требало остварити, а онда, мало помало слиједиле би друге уредбе и одредбе. За сигурно, били би сити вуци и цијели јањци. Народ би се задовољио, власти не би увијек имале евентуалног нереда, ни других сличних ствари. Дај Боже, да не буду жеље и потребе народне : глас вапијућег у пустињи ! У јуну 1896. год. II.

С п и с а к Неких свегитених лица у Дабро-босанској еиархији, монашеског чина. Прибрао и средио : П. С. И.

Наиомена. Прикупљајући грађу за историју наших манастира, напшао сам на имена, неких калуђера, у: „Восан.-Херц. Источнику" од 1889., 1890. и 1891. године; „Карловачком Владичанству" — I. књига; „Поменику знаменитих људи у српског народа." А и при кратком боравку у манастиру Рмању 1893. год. и манастиру Моштаници — 1891., 1892.. 1894. и 1895. прибрао сам по нар. предању имена неких калуђера. Овдје у овај списак уврстих — само калуђере манаст. Гомионице, Моштанице н Рмања, с намјером, еда би побудио кога од господе читаоца цијењеног „Источника," па да објелодани, коју цртицу из живота, ког спомена — вриједног калуђера и манастирских прилика

у овијем крајевима; јер „впше очију, више виде ' више л,уди, више знају; камен, до камена, палача" .... — Вели наш витешки српски народ. I. Калуђери манастира Гомионице. Стеван Паурасимовић, јеромонах ; Константин (презиме непознато), јеромонах ; Силвестар, Герасим, јеромонаси, презимена непозната; Па" хомије, игуман; Пахомије, архимандрит; Гаврил. јеромонах; Мојсеј Спедерна, игуман ; Атанасије, игуман ; Гаврил Давидовић, јеромонах ; Саватија, јеромонах ; Данило, јеромонах; не могох разабрати одклен су п у коме су времену били.