Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 282

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Прави разум због осјетљивих свјетскијех ствари не слаби, него држи себе у себи — и божије мисли држи; и оном добротом сјајући и свијетлећи и саму ирироду заборавља, нити о храни мисли, нити се о хал>инама старн, него тај велики дух стара се, тежи и вјежба се, да све земне ствари заборави, а да задобије вјечна блага. | — Како би се друкчије очувала невиност, душевна чистоћа и неженство ? Како ли правда, мисли и друге добродјетели ? ако лп не овим родним одјел>ењем, које кога било у животу поучава. Овај велики пут наласку наличан је у иоучавању божијех писања, у којима се корист и поука налази ; наличан је и животима св. људи у писму изложених, како су неки душевни л>уди, хотећи се уздржати у доородјетељима, па су и живот према Богу управљали. И. ако дакле треба ко себи неке поправке, то ће га поучити, нека то чита као неку општу књигу о љековима, тражећи у травама лијека својој болести; а, ако је старател> невиности, нека често чита живот Јссифов , да се од њега научи чистим душевним дјелима, налазећи у томе снагу не само против сластима, него у свима добрим дјелима да те поучи. ЈБудство се може поучити од Јова правед нога, који се не само противном животу предавао, него је и трпио од богаства сиротињу; од многе дјеце, остајао је без дјеце; ни у један час није се поколебао, већ је увијек читаву душевну мисао чувао; — а још више ни на другове — који су му долазили да га разговоре, у његовом великом злу — који су му говорили о напастима, није се л,утио" Опет, ако ко коће да буде кратак и великодушан, да га л>утина на гријех разгњеви, да буде међу људима уздржљив, тај нек нађе Давида храбра, срчана и кротка у борби, којих не настоји, да враћа зло непријателлша. Мојсеј је био врло л>утит на онога, који гријеши против Бога, а кротким духом трпио је све напасти. Као и живописци, када са слике ликове преносе, често у слику гледају, трудећи се, да лик вјерно пренесу, ј потребл.авају своју умјетност, тако и свакоме, који се труди, да научи од другога нека добра дјела, дужност му је на све чисто и добродјетел>но — као на неке ли-

кове уздржавања и свете животе угледати се, — да све бол>е себе усаврши, угледајући се па, њихове молптве, учења и друга њихова блага дјела, који ее труде за душу, постојано укрепљујући је, да врше жел.у, што је Богу мило. Добра молитва, која се јавно евршава, то је Божји промисао за душу. И ово је у свој Божијој Васел.ени украс, имајући разумно у себи Бога. Тако бива у Божијем храму, када трудом земаљским божанску спомен не сметнемо; нити се невал.авим страстима ум помета, но од свега бјежи Богољубац, идући Богу и призивајући Бзега, прогони страсти, које воде човјека на неуздржавање и грабл>ивост. А, од свега дужност му је понајприје потрудити се, да без науке не говори ријечи. да живи без распре, чисто одговарајући ; не прекидати онога, који говори нешто потребно; а тијем желећи, да свој говор јасније искаже, и не слушати док се не изговори, учити без стида и без зависти, а, ако се што научи од другога не треба крити, као што непоштене жене с другим непоштеним људима роде дијете па крију ! Благоразумно проповједати Божије рнјечи — тако пријатно и тихо, како се може чути и лако разумјети, а не прећераним викањем проповједати, да буде досадно онима, који слушају. Кад хоћеш да бесједиш и збориш, треба прије опробати себе, па тек пред лудима говорити; — говорећи о Богу у молитвама, слатко и умил>ато бесједујући, а не са шалом изводити сладост, — већ ради кротког установљење да те сви л.убе . . У свему суровост одбацп ! Ако се случи да коме и запријетиш, прије тога сам се научи смирености, тако ћеш бити пријатан ономе, који тражи лијека. Много нам је потребан изглед (обличје) првијех пророка, а као што грјешни Давид не учини од себе клетву осуђења, но другоме то учини — и самога тога своме гријеху судију постави —- као што је сам на себе суд изрекао, више никоме не рећи поруге, као на онога кога обличаваш. НТљедовати смирености и слично понизној мудрости. Имати очи боље и дуље гледати; умиљат изглед; косу дугу и нерашчешљану; хаљине просте; свита појасом притегнута за тијело. Опасивати се не више слабина, то женске раде, нити слабо, то је лудо. Ићи полако и ље! ниво као што се јавља слабост душевна, — ни