Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 283

брзо, ни сурово, показујући се као бијесан . . . Једне исте хаљине да покривају тијело и зими и у љето. Не бојити хаљине у црвене и шарене боје, и не тражити ткана и мекана платна ; или украшавати се хал.инама, то је онда налично женском украшењу, које оне у хитљи набавл>ају ; миришљавим цвијећем образа и косе мажу и украшавају; него треба таке хаљине употребљавати, да не потребују друге да облачи да би угријале човјека. и, како се дакле обукао просто, тако треба и остале потребе да су му просте и скромне — укратко рећи: Какве треба, да има хал.ине, тако треба храном и пићем да врши потребу. Здрава вода, да му гаси жеђу. Толико вариво и бил.е — нужним потребама да узпма, како би снагу тијелу одржало. Не јести бијесно, угађајући своме требуху, но свагда једнако и обично, чувајући се од насладе. Нити тада празан разум о Богу имати, но и само то јело, што ће наситити тијело, треба да је узрок славу приносити, номишљајући : како су разна јела од почетка свега — свакоме тијелу једнако и-=шишл,ена била . . .

Треба говорити молитву прије јела, што је Бог дао — нама достојним блдга своја, као што нам је и многа друга дао и као што еу нам приправљена у будућем вијеку. Такође и кад устанемо од трпезе, треба ишчитати молитве благодарења, које су одређене послије јела. Један час да буде одређен за јело, а пред вече да се једе мало, да утоли глад тјелесну. Остало вријеме да проводи уздржник у разим мислима. Да му сан буде лак, даје свагда готов пробудити се ; да живи у природном пребивању. По установљењу о великнм стварима, да престане трудити се. Као што је другијем јутро, тако да је уздржнику поноћ. Упражњавање душе, да предаје ноћноме ћутању. Ни очи, ни уши неваљалог слушања или виђења, да не допуште срцу, него једино умом с Богом друговати и себе памстно од гријеха исправљати, а у дужности чувати се зла и од Бога искати помоћи на вршење ове св. установе.*) Невесиње. *) Ово задае је пријевод.

Увреду опрости — дужнозт то је света, Та нећемо живљет' хиљадама љета. Лзубав сваком чини и душману своме, Душманска се крила само тако ломе. Дужност своју врши, без тог среће није ; На будућност мисли, ко зна шта та крије ;

Савјест моме кумчету. Чувај свој имегак, па зло не ћеш проћи, Ко зна какви дани могу сутра доћп ! . . Ув'јек нек се мис'о твоја небу диже, „Спор је Господ, али увијек достиже" Благодари на свем вишњег Бога моћи ; Та морамо једном п ред Господа доћи! Лело Уничић.

Алегенска оиштина у сјеверној Америци у државп Пенсилванији-

За сво православље врло је интересантно, да баш они, који су у Старом Свијету од њега отпали (унијати и римски католици), у Новоме Свијету, гдје је већа слобода, све више увиђају, да су на криву путу, те се међу њима сваке године опажа све то јачи покрет, да се врате у своју стару вјеру. Као примјер нек послужи овај чланак, који ]е изашао у органу св. синода руског, у „Церкокнк1 /Л К'кдо/ИССТИ." Тај је покрет још карактеристичнији у ово доба, кад се у Риму

највише ломе пера око којекаквих енциклика и кад је до нас дошла дрека из Загреба вичући : унија. Овај нас чланак може у ово мутно доба охрабрити, да што више стојимо на бранику, православља. Ово је тај чланак: Алегенска је општина обвезана што постоји преосвећеном Николају, епископу алеутском и аљашком. Владика је много муке поднио за православље у градовима Алегени и Питсбургу, док се могла подићи особита општина. Знамо