Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 290

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Обдорска и Сургутска мисија (у тоболској епархији), које се труде међу Самоједииа и Остајкима, имале су само 9 мисионара, па ипак су покрстили 225 незнабожаца. У јенисејској епархији мисионари су превели у хришћанство 90 незнабожаца Чукотска мисија (јакутска епархија) бројала је 6 чланова, а Камчатска је мисија имала 25 мисионара а превела је у православл.е 412 незнабожаца. Опћи је резултат ово: православни мисионари прошле године превели су у хришћанство 2.239 душа, а у школама, које то друштво издржава, било је 11 .615 дјеце. Лијеп напредак ма да је друштво врло младо, а велики напори ! Нова православна црква у Јерусалиму. Његово Блаженство јерусалимски патријарх Герман с двојицом митрополита, осветио је 22. маја о. г. нову православну цркву у Јерусалиму св. кнеза, Александра НеФског, коју је подигло императорско православно палестинско друштво у спомен пок. цара Александра III. Црква је близу гроба Христова. Св. СИНОД руски издао је извјештај, из кога се види, да има свега црквених школа 29,488, а од тога броја било их је мисионарских 325. Свештеничко стање - У биоградском познатом, листу „Мале Новине", који и у Босну долази; изитао је вриједан чланак о свештеничком сиромашном стању под насловом : „0 садањем религиозном васпитању нашега народа и свештеничком полаасају у Србији" од дра Лазе М. Д. Писац каже, да је сиромашно свештеничко стање, већином узрок неправилном стању код свештенства, па завршује с топлом жељом, да позвани учине већ једном и томе крај, т. ј. да се одреди свештенству плаћа, као што је то свуда по западној Европи. Чувени срп. богослов-књижевник Њег. Преосвештенство г. др. Никодим Милош, од маја о. г. обилази своју епархију у овоме тешком времену, кад су језуити од свуда гракнули, да православл>е униште. Преосвештеног господина свагдје народ одушевл>ено дочекује, а Он му уз свој благослов проговори о светости православл>а. Желимо Великом борцу за истину здравл.а; таки нам треба архијереј. ! Читамо у „Пет. Вједом", да ја више руских владика дало упуства свештеницима оних епархија гдје влада толика празновјерица, да не ће

да трну ватру, која је настала од удара грома. Високопреосвећени препоручују, да се та празновјерица пријечи проповиједима о грому особито у оне дане, кад има највише грмљавине. И у нас у Босни има те празновјерице. 25. јуна 0. г. сва је Русија прославила сто година од рођења пок. цара Николе I. Међу многим дјелима пок. цара и то је важно, што је он довршио чувену Исакову цркву, којој је још Петар I. основао темел>. Цар Никола пуно је учинио својим великим и богатим даровима, те је та црква онака као што је. Предлаже се, да му се пред том црквом подигне споменик. Њ. Вис. црногорски кнез Никола I. за бављења у Биограду ове године изволио је одликовати Нјих . Преосвештенства: Инокентија, епископа нишког, Саву, еп. жичког и Мелентија, епис. тимочког — другим степеном Данилова реда; високопр. г. протосинђела Виктора, уредника „Восн. Срп. Цркве"" и „Мира", протопрезвитере гг. Лазаревића и Милића — треЛим степеном Данилова реда; гг. Протођакона Г. Стојановића и ђакона Г. Поповића — петим степеном Данилова реда. свој господи Честитамо! Како и свјетовни великаши у Русији воле своју православну вјеру, види се из тога. што је 1. јунија о. г. руски министар Финансија г. Вите посјетио одјел црквено-приходских школа на великој нижњеновгородској изложби, врло пажл>иво све разгледајућ, а особито иконе. С тога га је нижњеновгородско епархијско братство изабрало за почасног члана. Прослава 200 годишњице. Црна Гора прославиће до године 200 годишњицу од кад њом влада кућа Петровића. Митрополит Данило Шћепчев Нзегош би изабран 1696 год. те постане и духовни и свјетски господар онда у сложној Црној Гори и од тог доба па еве до 1851., кад дође на владу свјетовни кнез Данило I. Једнога су Петровића бирали за митрополита, који је уједно и кнез. И ако Црна Гора није никад била са свим покорена, ипак од митрополита Данила живи као држава којом и данас влада кућа Петровића. Већ је изабрат одбор, који ће гледати, да ова ријетка српска слава што љепше испане. Очекује се силан словенски свијет. На Петров дан о. г. освећена је застава занатлијске читаонице у Вршцу (Банат). Прослава