Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 291

је ншла врло лијепо, а било је у изасданика са свих страна. Срећно. Најнехришћанскије дјело у XIX. вијеку. На срамоту просвијећене Европо догодило се најварваскије најнехришћанскије дјело у престолници бугарској Софији за силнога, но сад пок. државника Стамбулова 1891. г. али се је тек сада за то паклеНо дјело дознало. 1891. убије неко на шетњи тадашњег министра Финансија Белчева. Стамбулов је јако мрзио на неког Наума ТуФекчијева, те је на њега рекао, да је Белчева убио, и ако баш за тога убијства Наум ТуФекчијев није био у Бугарској, па како није знао гдје се налази Наум ТуФекчијев, уапси осамнестгодишњега његова брата Димитрија ТуФекчијева, да би дознао, гдје је Наум. По што не могаше никако од младића да сазна за брата му, мучио га је разним стравама, баш као оно римско свештенство у средњем вијеку. јеретике" ; шибао га је канџијом, вјешао га сшрмоглавце, машмо гла/ју и жеЈју, иа чак и жегао — уснјаним гвожђем . те је несрећни младић од мука — ни крив, ни дузкан умро. Скоро је у Софији била осуда сукривцима Стамбуловљевим у томе нехришћанском дјелу. Ко свједоци били су: Петко Каравслов, негдашњи министар Нотарев, и списи покојног свештеника, Монгирова, које је на смрти предао суду. На жалост о томе је свједочио и један л.екар — Павловић, који је у томе гадном политичном дјелу заборавио на своју човјечну службу, који је - главом на заповијед Стамбуловл.еву присустЕовао томе нечовечном дјелу, сакрио онакажену лешину и из. дао лажну свједџбу кадје Димитрије Туфекчијев умро, — да је умро од туберкулозне сушице. Полицијски пристав Тотев признао је пред судом, да је баш он био пок. Д. ТуФекчијева бичем од више струка све дотле, док није овај пао у несвијест и за тим га жегао усијаним гвожђем. Каравелов, Нотарев и свештеник Монгиров у исто вријеме били су у затвору као политички кривци. И Каравелова и Монгирова собе биле су уз ону собу, гдје су Стамбулов п његови мучили сиротог Д. Туфекчијева. Каравелов, вели, да је чешће ноћу слушао у оближњој'соби ужасан јаук и звиждање канџије, а и даље веома оштар глас: „Хоћеш ли казати?" — и за њим опет ударање канџије. Сјутра дан чуо је слаб глас из исте собе, гдје га на вратима моли за нешто. Каравелов вели, да је видио

кроз кључаницу Туфекчијева, како мили до његових врата, па кад га је запитао, ко је, он. му је одговорио: „Ја сам из породице Туфекчијова. Градски начелник Луканов и пристав избили су ме и измучили . .. " А свештеник Монгиров вели у својим писмима : Пробуди ме једне ноћи велики јаук у сусједној соби. Кад сам прогледао кроз кључаницу, видјех лампом освијет.љено лице начелника Луканова, пристива Тотева а с друге, коју су жегли и мучили Туфекчијева. Поелије неколико дана ноћу чујем некакав изнемогао људски глас из оближне собе како виче: „ Ако сше жив човјек и хршиЛанин, дајше ми, ради Бога, залогај хљеба и малко воде; ево већ четврти дан, како ми нико не долази, те умирем од глади и жеђи!" Ја га запитам: Ко си и што су те затворили ? а он ми одговори : „ Ја сам Д. ТуФекчијев; затворили су ме због сумње, да је мој брат Наум убио министра Белчева и непрестано, ме питају:, „гдје ти је брат Наум"; ја им одговарам, да не знам, с тога су ме прпје четири дана жегли, мучили, тукли, а за тим ме пустпли без љекарске помоћи". Ја сам му казао, да отшкрине врата колико може, п насуо сам му кроз ону пукотину воде, која је протекла у мученикову собу, а он је лизао влагу. Сутра дан дође начелник .Луканов мени, видјев да су врата влажна у сусједној соби, узе ме за косе и ударао ми је главу о камену стијену, док нијесам пао на пола мртав. Други сам пут чуо јаук у соби, мога сусједа и кроз кл>у ■ чаницу сам видио, гдје на сред собе виси младиЛ окренуш сшрмоглавце. То сам мучење гледао око 2 сата, а неки су га гласови питали: „Кажи гдје ти је брат !" Заиста најнехришћанскије дјело у очи двадесетог вијека! Суд је осудио Луканова и полицијског пристава на затвор од шест година, а бившег предсједника софијског окружног суда, Цукева, који је такођер био учесник, — на једногодишњи затзор. Но народ је био јако узрујан што је тако малена казна одређена таквим варварима, с тога ће им судити виши суд, који ће јамачно повисити затвор. Пок. Стамбулов је био при свима мучењима и с највећим их је уживањем гледао, али он ће добити казну, коју не ће никада издржати. ! По П. В. С. Папина Медаља. Познати лист „Старокатолик", који излази у Бечу доноси кратку биљешку о папиној медаљи, која се сваке године у спомен