Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 319

епархије Питимир, ректор семинарије, протојереј Преображенски и 2 проте, те они 5. јулија 1895. 10д. по што су свршили опијело у пештери борисог.љепског храма черниговског сабора, врло су пажљиво прегледали гроб, одјећу и тијело св. Теодосија те су ее увјерили, да је Бог прпмио у светитеље и св. Теодосија, јер му је тпјело остало читаво за 200 година, у пештери, која је чак и влажна. Та је комисија позвала до 49 лица, која су Божјом милошћу, а молнтвама св. Теодосија, исцпјељена од различитих болести; да би истину казали, комисија их је под заклетвом испитивала. Чак и сами л,екари са диве чудотворној моћи Бозкјој, која се показује болеснима преко тијела св. Теодосија. Тако један војни љекар Матјејев у писму, које је споменутој комисији послао, вели : да му је б.-годишњи син Виктор 1890. године оболио од шарлаха — диФ-герије уз температуру од 40° до 41° С, а тијело му све отекло. Ма да су га пажљпво његовали, не помогоше никаква медицинека средства. „Тад ја и мој друг др. Рибалски" — вели се дал.е у ппсму, „који је са мном болесног лијечио, видјесмо, да нема наде, да ће дијете оздравити, те рекох то и жени. Мати у очајању одлети у сабор, гдје јој дадоше мараму с моћи св. Теодосија Углицког; ми је метнусмо на главу дјечињу, а оно је пол.уби. До 10 минута болесник нас замоли, да га исправимо. Од тога дана дијете поче оздрављати, те је већ потпуно здраво. Тврдо вјерујем и увјерен сам да је мој син Виктор оздравио једино од чудотворности моћи и због молитава преосвећеног Теодосија Углицког, архиепископа черниговског". Врло је знатно и ово исцјел.ење. Ана Дмитријевна Кленус, шћи протојереја Димитрија СтеФановског 1845. год. оболи од неизљечиве неке болести, како јој доктори рекоше. Ма да су је 4 љекара најбрижљивије лијечили, болест је само напредовала и сваки дан била је све слабија. Тако је било до 21. септ. 1848. год. Како је сама Ана под заклетвом причала комисији, јави се њезину оцу у сну св. Теодосија с ријечју: „Поведи мп своју породицу". У јутру Ану доведу у цркву и ун 'су је на. рукама у пештеру светитељеву, гдје је њезпн отац пред цијелом породицом држао парастос светител.у.

Она је за молитве осјетила неку необичну моћ у себи, те је сједећи саслушала парастое што прије није могла. — Кад се свршило у црквп, она устане на ноге (што је све изгледало) и помоћу очевом са сузама захвалности Богу и светптел>у Теодосију цјелива моћи светитељеве, а за њом сва породица и она сама без ичије помоћи. Послије у брзо јој се поврати здравље са свијем, а болест се од то доба више не поврити. Сав град и околица говорили су о новој милости Божјој, коју је указао искреним покајницима и онима, који у њу вјерују. Кад је чуо један доктор, што ју је лијечио, рекао је: „то је заиста чудо!" Много и много има још случајева, да су многи, који су с вјером приступали, налазили утјеху у невољи код пештере св. Теодосија. Из тога се види, како Христос и данас у ово мучно доба дијели побједе Својој православној цркви, која као од божанског поријекла мора побиједити сав свијет, али не мачем и засути му уста златом, да не зна, већ својом истином. Св. Теодосија славиће православна црква на дан кад се представио т. ј. на 5. фебруара сваке године. Светитељу ће се саставити посебна служба, а дотле служиће се на његов дан служба опћа светитељима. Предање вели, да је св. Теодосију његов нашљедник архиепископ Јован Максимовић, саставио овај: Тропар : Пре$докреић во дрхШерехћ, СЕ/Лтнтелк> ОеодосЈе, вмм еси ск ^тнло ское<м§ стад8 ; таже престдкидс/А еси кк к^ чнма окители, оу/иоии оу престола ЦарА слакм нзкакнтисА ш находАш^ихк на 1ш золк н спастисА дбшалЈк нашнлш, скдте, л10лнткалш твоилш. Кондак: Пастмрен НачалникВ Христ!5 трбдилса есн, скАтителк» Оеодосје, на пажити д8^ОКИФН, ПИГа/Л СЛОКеСНМА СКОА 0КЦк1, И ПрЈАЛк еси IV Христа Оплса ц^клекнкш дарк ц ^лити ш нел1ош,и т г клеснк1А и дкцјшша ксаклго нрнј)(одА1цаго кк ц 'клевнк1л \к ткоил <к л!ош,ал !к : лјолн, СКАТе ЦЈ призиканмцн^к ИЛ1А ткое Ц )Т нак^тижк кражЈн \"к спастисА д^шал\к наши /Ик. Ми завршујемо с црквеним ријечима : „Кто Богл келш јаки) Погк нашк, Ти еси Ког ткордн чбде са!" 2. авг. 1896. „Теологос."