Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 320

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Поука у недељу седамнајсту по духовима. 0 постојанству о молитви.

Из данашњег св. Јеванђеља видисмо, браћо, с каквим постојанством, с каквом досадом је зкена Ханејка мо.шла Господа — да јој се смилује и да излечи од беснила њену кћер. Не пазећи на то, што }ој Спаситељ шта више ни одговора не дзде на молбу јој, — за тим два пута, као што смо видели, одбија јој молбу, она ипак не престаје да Га моли. вичући : Гостсоде, помози ми! — и Господ чу најпосле молбу љену и излечи јој кћер. Из овога ми се учимо, браћо, да је постојанствоу молитвама нашим, које шаљемо Господу, да је оно Њему Господу — мило и угодно, а за нас спасоносно. — Ми знамо из св. Јеванђеља да је Спаситељ и другим неким лидима помогао само усл.ед постојане молбе њихове. Тако, на пример, Јерихонски слепац, који је седио крај пута и милостињу просио, чувши, да мимо њега пролази Исус Христос, повика: Мсусе Сине Давидов, момилуј ме! Но на ово прво своје призивање имена Спаситељева, он не добија одмах одговора од Господа. А међу тим народ, који је ишао за Спаситељем, ућуткиваше слепца. .. А он још јаче и више поче да виче : Сине Давидов, иомилуј ме! И Господ милостиви услиша његову живу молбу и дарова му очњи вид («Л.ук. 18, 35—43). — Постојанству у молитви учи нас и Сам Спаситељ. Један пут каза Он народу причу о том, како се треба свагда молиши Ђогу, и не дати да догужи . . . У једноме граду, говораше Он — био је судија, који се Бога није бојао и људи није стидио. А у том граду била је једна удовица; и она, долазећи ка овом судији, говораше : одбрани ме од супарника — непријател.а мојега. Но он за дуго не хтеде. А најпосле рече у себи: ако се и не бојим Бога, и људи не стидим; но како ми удовица ова не да мира, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује. Чујте, рече Спасител., шта говори неправедни судија ! А камо ли Бог не ће одбранити избране Своје, који Га моле дан и ноћ, ма да и одоцњава да их одбрани ? ! Кажем вам, да ће их одбранити брзо (Лук. 18, 1— 8). Узмимо, говорио је Спаситељ у другој прилици, — узмимо, да који од вас, имајући пријатеља, отиде му у поноћи, и рече му : пријател.у, дај ми три хлеба

Мат. XV, 21 — 28. у зајам, — јер пријатељ ми дође с пута, и немам му шта поставити ; а овај изнутра да му одговори и рече: не узнемируј ме, већ су врата затворена, и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам. Ако, кажем вам, и не устане да му да за то, што је пријатељ с њим, то ће усљед његове досадности устати и даће му колико иште. И ја вам кажем : титите и даИе вам се ; тражите, и наћи Иете; куцајше^ и отвориИе вам се . . . Који је међу вама отац, ако син заиште хлеба од њега, да му да камен. Или, ако запште рибе, да му да змију место рибе ? Или, ако заиште јаје, да му да ск^ рпију ? Кад дакле ви, зли будући. умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима, који Га моле (Лук. • 1_5 —13: Мат. 7711) — са уердношћу; трудом и постојанством, Није тешко, браћо, разумети, зашто је постојанство у молнгви угодно Господу, а за нас спасоносно. Тим постојансвом дужнисмо ми сведочити и сведочимо о сили и постојанству наше вере у Божје свсмогућство, милосрђе и благост, — вере, коју и тражи Господ од свију, који Му притичу за помоћ, и без које, по апостолу, угодити Богу није могуЛе (Јевр. 11, 6). Такову управо силу и јачинувере видео јеГоспод у живој молби жене хананејке. јер }ој је на њену постојану молбу одговорио : о, жено, велика је вјера твоја, нека ти буде како хоИеш) (Мат. 15, 28). — Осим вере, нашим поетојанством у молитви ми сведочимо пред Богом и о сили нашега нада и уздања на Њега — Једнога, а тако што и о сили наше љубави према Господу, без које не може бити у нама ни спасоносне вере, ни тврдога нада на Бога. Дакле, не треба духом клонути , чим Господ не учини по молбама нашим. — Болује ли, на примјер, ко од вас од које дуготрајне и тешке болести ? Је ли ко допао у сиротињу — усљед неродице, ватре, или другога којег Божјега послања? Гоне ли нас и вређају ли нас непријатељи и злотвори наши? Је су ли нас етигле, за грехе наше, које друге невоље и жалости ? — Постојано и без престанка обраћајмо се Господу с молбом за помоћ у свима нуждама својим, у свима бедама и жалостима. Којекаквим несмо-